Ружић је, учествујући на конференцији „Боље услуге за грађане и привреду у ери дигитализације – шта доноси реформа управног поступања?”, указао на потребу за већим информисањем о предностима које је донео еЗУП, као и за већим мотивисањем општина и градова да одговоре на потребе грађана.
Доношење Закона о општем управном поступку био је први корак ка креирању управе по мери свих нас, којим смо престали да захтевамо од грађана да буду наши курири, шетају од институција до институција и чекају у редовима, рекао је он.
Према његовим речима, потписано је 188 административних поступака на локалу у циљу уједначавања праксе како би се избегле разлике у поступању управе у градовима и општинама у Србији.
Кроз Буџетски фонд за локалне самоуправе, како је подсетио, прошле године је финансирано увођење еУправе и информациониох технологија у 18 општина у Србији.
Ружић је додао да је ове године Фонд увећан за 50 одсто и да ће са приближно пола милијарде динара бити подржани разни пројекти са којима локалне самоуправе могу да конкуришу до 1. априла.
Такође, како је навео, прошле године је започето и увођење јединственог управног места ''one stop shop'', на којем се грађани могу обратити за различите послове управе.
Министар је подсетио на то да је недавно усвојен и Закон о Централном регистру становништва, који ће омогућити да се до 1. септембра 2020. године на једном месту обједине подаци о грађанима из 13 различитих евиденција у шест различитих регистара.
На тај начин, како је објаснио, додатно ћемо упростити рад управе и донети уштеде времена и новца како држави, тако и грађанима.
Амбасадор Немачке у Србији Томас Шиб истакао је да је добра управа једна од кључних области у оквиру реформи које Србија спроводи на свом путу ка Европској унији.
Он је нагласио да су управне реформе неопходне у циљу бољег пружања услуга грађанима и привреди, а ефикасна управа је кључна за инвеститоре када одлучују где ће и колико улагати.
Важна им је правна сигурност и да прописи буду јасни. Добра пословна клима није битна само за стране инвеститоре, већ и за домаће привреднике, поручио је амбасадор.
Шиб је указао на то да су привредне везе кључне у билатаралним односима Србије и Немачке, имајући у виду то да у Србији послује приближно 400 немачких компанија, које запошљавају више 50.000 радника, а од 2000. године инестирале су две милијарде евра.
Према његовим речима, немачки привредници су генерално задовољни пословањем у Србији, али јавну управу и правну сигурност виде као области које је могуће побољшати.
Он је подвукао да Немачка остаје посвећена подршци Србији на њеном путу ка ЕУ, а реформа јавне управе остаје високо на плану наше развојне сарадње.
Вођа пројекта "Подршка реформи јавне управе у Србији" Александра Хилбиг рекла је да данашња конференција има за циљ да допринесе дебати о томе шта се може учинити у приближавању услуга сервиса управе корисницима и како да се ти сервиси учине једноставнијим и приступачнијим.
Она је подвукла да је потребно обезбедити примену једнаких стандарда, критеријума и предуслова како би исти документ или одлуку добили грађани у Краљеву, Кикинди, Књажевцу или Крупњу, као и да буду сигурни у то какву одлуку могу да очекују пре него што затраже одређену услугу.
Конференцију су организовали Министарство државне управе и локалне самоуправе и Пројекат српско-немачке развојне сарадње ''Подршка реформи јавне управе у Србији'', коју спроводи Немачка организација за међународну сарадњу (ГИЗ).