П:
О:
Читај ми
У Србији нема епидемије менингитиса
Београд,
11. октобар 2005.
Министар здравља у Влади Републике Србије Томица Милосављевић изјавио је данас да у Србији нема епидемије менингитиса и да број оболелих од ове болести у овој години није већи од броја који је забележен претходних година.
Томица Милосављевић
Милосављевић је на конференцији за новинаре, одржаној у Институту за заштиту здравља "Др Милан Јовановић Батут", рекао да је последњих дана у медијима било доста неразумевања и олако изречених оцена о епидемијама, као и мешања појмова бактеријског и вирусног менингитиса.
Забележени случајеви у Крагујевцу називају се епидемијом једино због строгих правила у вези са том болешћу, нагласио је министар.
Према његовим речима, епидемије вирусног менингитиса има у Крагујевцу зато што су правила пријаве менингитиса врло строга јер за неке болести, ако постоје и само два случаја, то је већ довољно да пријавите епидемију.
Ови случајеви забележени су у различитим одељењима и школама, указао је Милосављевић и додао да није чудно што се у неким школама појавио вирусни менингитис јер у њима не постоје основни хигијенски услови, а против директора четири школе у Крагујевцу поднете су и кривичне пријаве.
Министар је истакао да 18-месечна девојчица из нишког вртића "Бамби" није умрла од бактеријског менингитиса, али је највероватније имала бактерију Хемофилус инфлуенце типа Б (Хиб), која је довела до тешке акутне инфективне болести која је захватила душник и изазвала оток и гушење.
Хиб је, како је објаснио, један од узрочника који може да изазове бактеријски менингитис, као што је то случај код друге девојчице из тог вртића.
Бранислав Тиодоровић из нишког Института за заштиту здравља рекао је да је Хиб код још четири детета из вртића "Бамби" код којих је пронађен изазвао гушобољу.
Епидемиолог Мила Вучић-Јанковић из Института "Др Милан Јовановић Батут" је, говорећи о бактеријском менингитису, нагласила да ту болест, поред Хиб-а, може изазвати велики број бактерија као што су менингокок, стрептокок пнеумоније, стафилокок и неке цревне бактерије, уз напомену да деца не могу у потпуности да буду заштићена од тих бактерија.
Приближно 20 одсто здравих људи има ове бактерије и они их могу пренети на оне код којих ће се болест можда јавити, објаснила је она.
Према њеним речима, годишње од бактеријског менингитиса оболи од 200 до 350 особа, а умре од 20 до 40, што није био довољан број да се у Србији раније препише обавезна вакцинација против те болести.
Законом о заштити становништва од заразних болести из новембра 2004. године прописана је вакцинација, али се она још не примењује у пракси јер се најпре мора донети правилник о имунизацији и начину заштите лековима, чије се усвајање очекује почетком 2006. године.
Тада ће сва деца у прва два месеца живота уз ди-те-пер вакцину примити и вакцину против бактеријског менингитиса, навела је Вучић-Јанковић.
Она је указала на то да ову вакцину могу, према клиничким индикацијама и уколико је лекар препише, бесплатно добити пацијенти било ког узраста који болују од болести које драстично угрожавају имунитет, као што су хронична и малигна обољења, као и после трансплантације органа.
Бактеријски менингитис је ретко, али тешко обољење деце млађе од пет година које може оставити трајне последице. Преноси се путем ваздуха и секрета из носа и гуше, а смртност од ове болести је од 5 до 15 одсто.
С друге стране, вирусни менингитис има много лакшу клиничку слику и он је типична болест "прљавих руку". Изазивају га најчешће ентеровируси, а болест карактерише повишена температура, малаксалост, гушобоља, укочен врат. Јавља се сезонски, крајем лета и почетком јесени, и његово излечење је потпуно.
Забележени случајеви у Крагујевцу називају се епидемијом једино због строгих правила у вези са том болешћу, нагласио је министар.
Према његовим речима, епидемије вирусног менингитиса има у Крагујевцу зато што су правила пријаве менингитиса врло строга јер за неке болести, ако постоје и само два случаја, то је већ довољно да пријавите епидемију.
Ови случајеви забележени су у различитим одељењима и школама, указао је Милосављевић и додао да није чудно што се у неким школама појавио вирусни менингитис јер у њима не постоје основни хигијенски услови, а против директора четири школе у Крагујевцу поднете су и кривичне пријаве.
Министар је истакао да 18-месечна девојчица из нишког вртића "Бамби" није умрла од бактеријског менингитиса, али је највероватније имала бактерију Хемофилус инфлуенце типа Б (Хиб), која је довела до тешке акутне инфективне болести која је захватила душник и изазвала оток и гушење.
Хиб је, како је објаснио, један од узрочника који може да изазове бактеријски менингитис, као што је то случај код друге девојчице из тог вртића.
Бранислав Тиодоровић из нишког Института за заштиту здравља рекао је да је Хиб код још четири детета из вртића "Бамби" код којих је пронађен изазвао гушобољу.
Епидемиолог Мила Вучић-Јанковић из Института "Др Милан Јовановић Батут" је, говорећи о бактеријском менингитису, нагласила да ту болест, поред Хиб-а, може изазвати велики број бактерија као што су менингокок, стрептокок пнеумоније, стафилокок и неке цревне бактерије, уз напомену да деца не могу у потпуности да буду заштићена од тих бактерија.
Приближно 20 одсто здравих људи има ове бактерије и они их могу пренети на оне код којих ће се болест можда јавити, објаснила је она.
Према њеним речима, годишње од бактеријског менингитиса оболи од 200 до 350 особа, а умре од 20 до 40, што није био довољан број да се у Србији раније препише обавезна вакцинација против те болести.
Законом о заштити становништва од заразних болести из новембра 2004. године прописана је вакцинација, али се она још не примењује у пракси јер се најпре мора донети правилник о имунизацији и начину заштите лековима, чије се усвајање очекује почетком 2006. године.
Тада ће сва деца у прва два месеца живота уз ди-те-пер вакцину примити и вакцину против бактеријског менингитиса, навела је Вучић-Јанковић.
Она је указала на то да ову вакцину могу, према клиничким индикацијама и уколико је лекар препише, бесплатно добити пацијенти било ког узраста који болују од болести које драстично угрожавају имунитет, као што су хронична и малигна обољења, као и после трансплантације органа.
Бактеријски менингитис је ретко, али тешко обољење деце млађе од пет година које може оставити трајне последице. Преноси се путем ваздуха и секрета из носа и гуше, а смртност од ове болести је од 5 до 15 одсто.
С друге стране, вирусни менингитис има много лакшу клиничку слику и он је типична болест "прљавих руку". Изазивају га најчешће ентеровируси, а болест карактерише повишена температура, малаксалост, гушобоља, укочен врат. Јавља се сезонски, крајем лета и почетком јесени, и његово излечење је потпуно.
-
Београд, 8. новембар 2024.Рекордан аграрни буџет за 2025. годину
-
Београд, 20. август 2024.Сарадња са ЈП „Србијашуме“ за добробит свих грађана Србије
-
Београд, 6. август 2024.Смањење илегалних миграција на западнобалканској рути
-
Београд/Рим, 24. јул 2024.Добре основе за даљи развој стратешког партнерства Србије и...
-
Београд, 9. јул 2024.Подршка за 104 удружења у дијаспори која чувају српски језик и...
-
Београд, 11. јун 2024.Све спремно за завршни испит и упис будућих средњошколаца
-
Београд, 7. јун 2024.Држава ослонац оболелима од ретких болести
-
Београд, 7. јун 2024.Ускоро парафирање договора о откупној цени малине
-
Београд, 23. мај 2024.Србија посвећена процесу проналаска несталих на простору бивше...
-
Београд, 15. април 2024.Конкурс за StarTech грантове отворен до 31. маја