Обновљена тврђава Голубачки град данас је свечано отворена у присуству председника Србије Александра Вучића, председнице Владе Србије Ане Брнабић, европског комесара за суседску политику и преговоре о проширењу Јоханеса Хана и великог броја грађана.
П:
О:
Читај ми
Отворена обновљена тврђава Голубачки град
Голубац,
29. март 2019.
Голубачка тврђава, средњовековно утврђење из XIV века подигнуто на самом улазу у Ђердапску клисуру, обновљена је уз финансијску подршку Европске уније.
Вучић и Хан су, током обиласка комплекса Голубачке тврђаве, посетили Палату и изложбу о витезовима постављену у Кули 8.
Присутне су на свечаном отварању поздравили директорка Друштва за развој туризма тврђава Голубачки град Искра Максимовић, шеф Делегације ЕУ у Србији Сем Фабрици и амбасадор Аустрије у Србији Николаус Лутероти.
Када гледам у обновљену Голубачку тврђаву и њене фантастичне куле, прелепи средњовековни споменик, видим не само историју, већ снагу у овој земљи и нашем народу који гарантују будућност, поручио је председник Србије на отварању тврђаве.
Видим колико можемо, посебно са нашим европским пријатељима и колико је понекад потребно само да пробамо да се покренемо, да покушамо све што нисмо смели годинама, па да се пред нама покаже Србија каква јесте – једна од најлепших земаља на свету, земља историје, али пре свега земља будућности, истакао је Вучић.
Реч је о будућности коју смо, како је нагласио, у стању сами да изградимо, баш као и они који су то радили вековима пре нас, рачунајући да нећемо заборавити и да ћемо умети да наставимо.
Данас смо показали да су били у праву и да јесмо достојни наследници свих ранијих нација које су несебично стварале историју на овом подручју, само да бисмо ми могли да створимо будућност, истакао је председник Србије.
Вучић је исказао захвалност свима који су омогућили да Голубачки град поново оживи, укључујући Европску унију и Аустрију.
Он је, такође, обраћајући се премијерки Брнабић, указао на то да Влади коју она води предстоји пуно задатака, пре свега да уложи много новца у исток Србије.
Председник Србије је подсетио на то да из свих делова Србије одлазе људи, што представља велики проблем, и додао да није утеха то што и земље из окружења имају још израженији проблем на том плану.
Морамо да се трудимо да се део тих људи врати, а да онима који су овде омогућимо другачију и сигурнију будућност. Зато је важно да уложимо више новца на исток земље, да људи знају да је ово место где могу да граде будућност за себе и своју децу, нагласио је Вучић.
Голубац је доказ лепоте у коју треба да се улаже, поручио је он и позвао грађане да наставе да откривају лепоте овог дела земље, а то су и Кладово, Неготин, Бор, Зајечар, Феликс Ромулијана и слично.
Све то је једно од највећих природних богатстава Србије. Потенцијала је много, а ниједан изговор да то не искористимо, закључио је Вучић.
Обнова Голубачке тврђаве почела је у септембру 2014. године.
Максимовић је рекла да је у обнову уложено 8,5 милиона евра, од чега 8,36 милиона евра у реконструкцију.
Та средства су, како је подсетила, издвојена из два ИПА фонда (2011. и 2016), док је један део средстава дала Аустријска развојна агенција.
Држава је уложила приближно 400.000 евра у опремање Визиторског центра и развој инфраструктуре у подножју тврђаве.
Туристи, који ће сутра моћи да виде целокупан обновљен комплекс и које чекају бројна изненађења, заправо до сада нису имали могућност да уђу у саму тврђаву из безбедносних разлога.
Сада ће моћи да обиђу седам од девет кула и Палату, простор од 600 квадратних метара, у којој ће бити дигитална презентација историјата тврђаве и пројекције филмова о реконструкцији.
Палата, изграђена близу Дунава, сама по себи је врло атрактивна, а уз холограм са 3Д моделом тврђаве и дигиталним презентацијама биће још занимљивија посетиоцима.
У кули 5 која се наслања на Палату, на четири спрата, различите презентације додатно ће приближити туристима историју Голубачке тврђаве, а у кули 8 биће представљена изложба о голубачким витезовима и чувеној бици која се догодила 1428. године.
Тврђава Голубац, подигнута на Дунаву, на улазу у Ђердапску клисуру са девет кула, од којих је највиша Донжон кула, коју је Феликс Каниц назвао Шешир кулом због њеног облика, грађена је да буде неосвојива, због чега куле нису повезане и свака представља мало утврђење.
-
Београд, 11. октобар 2024.Синергија традиционалне и савремене улоге жена у друштву
-
Београд, 11. октобар 2024.Важност даљег унапређења независности и ефикасности правосуђа
-
Београд, 11. октобар 2024.Циљ Владе пуна примена принципа родне равноправности у пракси
-
Београд, 11. октобар 2024.Сарадња са агенцијом „Италпресˮ на већој медијској видљивости...
-
Београд, 11. октобар 2024.Србија и Чешка негују вековно пријатељство и сарадњу
-
Београд, 11. октобар 2024.Успешна сарадња са Светском банком на унапређењу здравственог...
-
Београд, 11. октобар 2024.Србија и Турска потписале једанаест меморандума и протокола о...
-
Београд/Загреб, 10. октобар 2024.Свечано отворен Српски културни центар у Загребу
-
Београд, 10. октобар 2024.Отворена изложба „Примењена носталгијаˮ посвећена Београду и...
-
Београд, 10. октобар 2024.Потенцијал за унапређење сарадње са САД у области ИКТ