Шарчевић је у Научно-технолошком парку Београд истакао да стратегија има за циљ да подигне конкурентност економије једне државе или региона, као и да допринесе привредном расту и напретку друштва повезујући истраживачке и иновационе снаге и ресурсе са ограниченим бројем приоритетних привредних области.
Он је оценио да је паметна специјализација модеран приступ економском развоју који се заснива на знању.
Министар је објаснио да поменута стратегија утврђује приоритете развоја који су базирани на истраживачким, иновационим и економским потенцијалима једног друштва, али и на континуираном јавно-приватном дијалогу.
Шарчевић је подсетио на то да је процес израде стратегије паметне специјализације у Србији покренут почетком 2017. године.
Тим процесом, како је навео, координира ресорно министарство, али су у њега укључене и друге релевантне институције, као што су Министарство привреде, Републички секретаријат за јавне политике, Привредна комора Србије, САНУ и други.
Државни секретар Министарства просвете, науке и технолошког развоја Виктор Недовић истакао је да се у претходном периоду доста радило на овом процесу.
Ми као представници владиних институција, како је навео, своју улогу видимо у томе да успемо да организујемо и чујемо глас оних којих се ово највише тиче, а у томе је и суштина паметне специјализације.
То је прва стратегија која на овај начин покушава да дође до кључних области приоритета у које треба инвестирати, објаснио је он.
Према његовим речима, циљ је да наше друштво и привреда постану регионално, европски и глобално конкурентни.
На скупу су говорили и директорка Научно-технолошког парка Гордана Даниловић Грковић и представник Обједињеног истраживачког центра Европске комисије Никола Радовановић, наводи се у саопштењу Министарства просвете, науке и технолошког развоја.