Јовановић је, учествујући на панелу о будућности дигиталне економије и управе у Србији, у оквиру међународног скупа “International Day”, нагласио да се интензивно ради на увођењу другог, средњег нивоа електронске идентификације грађана, која се односи на коришћење шифре и налога, уз потврђивање са мобилног телефона.
Он је, након најаве потписивања споразума о снижавању цене роминга у земљама Западног Балкана, што би сутра требало да се догоди у оквиру Дигиталног самита у Београду, рекао да очекује и скоро потписивање споразума о признавању електронске идентификације грађана и привреде у земљама региона.
Потписивање поменутог споразума могло би да се реализује до следећег Дигиталног самита 2020. године, оценио је Јовановић и објаснио да би то било веома значајно за повезивање економија Западног Балкана и пружање услуга путем интернета.
Он је указао на то да је до сада био недовољно промовисан један пројекат Агенције за привредне регистре, која је заједно са осталим агенцијама из региона подигла регионални портал, на којем је могуће видети сва привредна друштва из региона.
Да бисте урадили неку услугу на том порталу или на порталима у другим економијама, потребно је да имамо електронску идентификацију коју међусобно признајемо између земаља, односно економија Западног Балкана, а затим и са земљама Европе, прецизирао је Јовановић.
Такође, он се осврнуо и на резултате које је за годину и по дана Канцеларија за ИТ и електронску управу постигла у изградњи електронске структуре.
Циљ нам је, како је нагласио, да у наредна три дана промовишемо резултат Србије у прављењу брзих резултата у пружању услуга ''one stop shop'', где грађани дођу на шалтер, а онда запослени у државној служби прикупе електронске податке за потребе грађане и привреде.
Према његовим речима, захваљујући томе постигнути су невероватни резултати у развоју електронске управе, пре свега у броју трансакција.
Грађани и привреда су, како је навео, запазили неколико система, као што су информациони систем “Бебо, добро дошла на свет”, или е-зуп, преко кога је до сада било више од милион трансакција и размена података локалне самоправе са државном управом.
Такође, преко е-катастра било је 200.000 трансакција од нотара приликом прометовања непокретности, а међу сервисима које препознају грађани и привреда су и е-рецепт и електронска регистрација сезонских радника, закључио је Јовановић.