Министар без портфеља задужен за иновације и технолошки развој у Влади Републике Србије Ненад Поповић изјавио је данас да ће и ове године, поред пољопривреде и грађевинарства, ИТ сектор без сумње бити један од кључних фактора раста БДП-а наше земље.
П:
О:
Читај ми
ИТ сектор у функцији развоја српске економије
Београд,
3. април 2019.
Поповић је на отварању међународног скупа "International Day", у оквиру Дигиталне недеље Србије, поручио да дигитална економија има све већу улогу у промени структуре у БДП-у Србије, и додао да би, уколико се настави темпо из прошле године, извоз ИТ услуга већ за три године могао да се удвостручи и премаши две милијарде евра.
Он је прецизирао да је извоз ИТ услуга у Србији у прошлој години достигао нови рекорд од 1,135 милијарди евра и да је по девизном приливу надмашио највеће српске извознике – италијански "Фијат" и Железару Смедерево" са новим кинеским власником.
Министар је навео да је тај рекорд оборен уз раст извоза од чак 26 одсто у односу на 2017. годину, у којој је извоз ИТ услуга вредео 899 милиона евра.
Поповић је истакао да се Србија убрзано мења захваљујући компетенцијама наших инжењера, а све што нам се у прошлости чинило као недостижно, постаје реалност.
Према његовим речима, један од приоритетних задатака Владе Србије јесте да снажан и глобално компетитиван инжењерски и ИТ сектор стави у функцију развоја домаће индустрије.
Влада Србије нема никакве дилеме по питању будућег економског развоја земље, рекао је министар и додао он мора да буде заснован на дигитализацији и јачању наше прерађивачке индустрије или још конкретније оних сектора које обухвата појам "manufacturing".
Након економске кризе која је погодила свет 2008. године, када су развејане све илузије о томе да светска економија може доминантно да се заснива на сектору услуга уместо на реалној производњи, све развијене земље донеле су нове стратегије развоја базиране на ренесанси њихових индустрија, подсетио је Поповић.
Он је објаснио да програм нове индустријске политике европских земаља почива на четири стуба – технологије, финансије, тржиште и људски ресурси, при чему су структурни фондови, у износу од 200 милијарди евра, усмерени ка изградњи нове индустријске инфраструктуре.
Министар је подсетио на то да је покренут грандиозни паневропски програм "European technology platforms" са 38 такозваних индивидуалних технолошких платформи фокусираних на специфичне технолошке домене.
Важно је споменути и напоре које остварује наш важан политички, економски и технолошки партнер Кина, која има опсежан план за трансформацију oд водеће економије у економску суперсилу до 2049. године, на 100-годишњицу Велике кинеске револуције, додао је Поповић.
Министар је навео податак да сваки трећи робот произведен у свету заврши у некој кинеској фабрици, при чему нема ниједног релевантног светског произвођача робота који нема производни погон у Кини.
Такође, он је навео пример Јапана, који са својом изузетном индустријом храбро улази у реализацију свог националног приоритета: Индустрија 5.0, односно Society 5.0, који је врло индикативан по својим приоритетима јер јасно показује намеру те земље да уђе у четврту фазу Портеровог модела индустријског развоја, односно економије благостања.
Поповић је, када је реч о Србији, указао на то да је наш кључни компетитивни ресурс за индустријски развој снажно инжењерство, уз напомену да имамо квалитетан и веома диверзификован образовни систем, са образованим капацитетима по глави становника који је сврставају у сам врх Европе.
Он је саопштио да данас више од 33.000 студената студира инжењерство на 11 факултета који покривају све инжењерске дисциплине, од пољопривреде, па до електронике и машинства.
Према његовој оцени, то је несумњиво огроман потенцијал за покретање врло интензивних и екстензивних иновационих процеса у свим областима manufacturing индустрије, укључујући и индустрију хране.
У овом тренутку радимо на програму формирања мреже регионалних центара иновационе и технолошке компетитивности, рекао је министар и додао да је у току реализација пилот-пројекта формирања центара технолошке компетитивности за кибернетско-физичке производне системе.
У процесу формирања је, такође, и министарски савет за дигиталну иновацију индустрије Србије, а у плану је и изградња националног центра за роботику, навео је Поповић.
Србија, како је истакао, има визију и политичку вољу да са највишег државног нивоа подржи процес изградње индустрије 4.0 и успостављање најбољег амбијента за развој иновација и дигиталне економије у земљи.
Према његовим речима, наша земља је заинтересована да на овом пољу сарађује са Француском.
Фокусирајући се на Agritech као основни тематски оквир данашњег скупа, желим да укажем на то да Србија има посебан интерес, пре свега, за биотехнологије, указао је Поповић.
Он је рекао да је наша земља усмерена и на развијање роботике, паметне аутоматизације, сателитске технологије, вештачке интелигенције, као и да жели да индустријализује своју пољопривреду на модерним основама – на платформи 4.0.
То, како је објаснио, значи да примарна и секундарна производња у секторима индустрије хране морају да буду засноване на примени индустријских ИКТ технологија и индустријског Internet of things.
Према његовим речима, циљ је да на српским њивама и производним линијама у фабрикама већина процеса буде роботизована и аутоматизована применом паметне аутоматизације и вештачке интелигенције.
Поповић је навео да је намера да се, као што то ради наш водећи "agritech" Институт Биосенс, праћење напредовања биљних култура на њивама, као и оптимизација трошкова, базира на подацима са сателитских снимака.
Аутор:
Танјуг
-
Београд, 11. октобар 2024.Синергија традиционалне и савремене улоге жена у друштву
-
Београд, 11. октобар 2024.Важност даљег унапређења независности и ефикасности правосуђа
-
Београд, 11. октобар 2024.Циљ Владе пуна примена принципа родне равноправности у пракси
-
Београд, 11. октобар 2024.Сарадња са агенцијом „Италпресˮ на већој медијској видљивости...
-
Београд, 11. октобар 2024.Србија и Чешка негују вековно пријатељство и сарадњу
-
Београд, 11. октобар 2024.Успешна сарадња са Светском банком на унапређењу здравственог...
-
Београд, 11. октобар 2024.Србија и Турска потписале једанаест меморандума и протокола о...
-
Београд/Загреб, 10. октобар 2024.Свечано отворен Српски културни центар у Загребу
-
Београд, 10. октобар 2024.Отворена изложба „Примењена носталгијаˮ посвећена Београду и...
-
Београд, 10. октобар 2024.Потенцијал за унапређење сарадње са САД у области ИКТ