П:
О:
Читај ми
Уштеда остварена реформом система социјалне заштите неће ићи на рачун корисника
Београд,
15. октобар 2005.
Министар рада, запошљавања и социјалне политике у Влади Републике Србије Слободан Лаловић изјавио је у интервјуу за данашње издање дневног листа "Данас" да социјална заштита државу кошта око 17 милијарди динара годишње и да уштеда остварена реформом овог система неће ићи на рачун корисника.
Слободан Лаловић
Званични сајт Владе Републике Србије преноси делове овог разговора.
Шта ће донети реформа система социјалне заштите:
- Садашњи систем социјалне заштите био је дефинисан 70-их година и био је у складу са тим околностима и тим временом. Много тога се у међувремену догодило. На сиромаштво настало деведесетих због пропадања државе, наставило се такозвано транзиционо сиромаштво, тако да је Србија у знатно тежем положају у односу на већину других земаља. Нажалост, ова два сиромаштва код нас су се сабрала. Реформа система социјалне заштите покушава да помогне, у оној мери у којој такав систем то уопште може, да то сиромаштво у Србији буде лакше и да се временом смањује. Циљ је таргетирање оних група које су посебно угрожене - жене, деца, стари, хендикепирани, код нас су то и Роми. Потпуно је јасно да је смањење сиромаштва пре свега везано за запошљавање, али и за здравство, просвету, правосуђе, полицију, државну управу и локалну самоуправу. У стратегији реформе сви ови ресори ће имати своје задатке. Судбина установа социјалне заштите:
- Нема говора да се оне буквално затворе, како се то некад интерпретира. На пример, ако је реч о деци без родитељског старања, циљ је да се, у што већој мери, обезбеде породице за ову децу, развијање хранитељства, усвојења и других мера и услуга којима треба подстаћи да установе за смештај ове деце временом постану све мање потребне. Нећемо вршити деинституционализацију на начин на који се то у појединим земљама догодило. Суштина наше деинституционализације је да временом буде што мање ових установа и што мање деце у њима. Слично је и са старима. Развојем система услуга и служби покушаћемо да омогућимо да што већи број старих може остати у свом, условно речено, природном окружењу, без одласка у дом старих. Проста математика показује да се уштеда остварује у случајевима када, на пример, дете оде у хранитељску породицу уместо што борави у некој установи. И детету и држави је боље. Учешће приватног сектора у реформисаном систему социјалне заштите:
- Он ће апсолутно имати простора, али ће морати да поштује све стандарде државног сектора. Посебно ће се то односити на установе са неком врстом медицинских услуга, као што су домови старих или геријатријски центри. Већ имамо почетке формирања тих приватних услуга. Држава ће вршити строгу контролу ових установа, да ли испуњавају услове и стандарде који су прописани. Приватни капитал је добродошао и у овој сфери, само под овим условима. Доступност услуга социјалне заштите:
- Неопходно је развити и читав систем субвенција и помоћи онима којима то стварно треба. С тим у вези је и најављена ревизија корисника услуга. Као и у домену бенефицираног радног стажа или права на инвалидску пензију, оценили сте да и у овом систему има злоупотреба. Обрачун са овом праксом је дефинитивно почео, али је немогуће искоренити злоупотребе без успостављања система. Треба нагласити да је то, пре свега, у интересу оних којима су услуге социјалне заштите заиста потребне.
Колико има корисника услуга социјалне заштите:
- Министарство је почело да формира базу са имовинским подацима досадашњих корисника, али и оних који тек треба да уђу у систем корисника услуга социјалне заштите. Тек за око годину дана, кад будемо имали ову базу података, моћи ћу да одговорим о тачном броју корисника. Главна идеја сваке добре социјалне политике је наћи праву меру да, с једне стране, заиста помогне грађанину, а да га, с друге стране, не дестимулише да пронађе право решење за свој проблем. Потези Владе Србије до доношења закона о социјалној заштити 2009. године:
- Постоји низ послова за које и није потребан закон. Пре свега, мислим на низ пројеката који се већ реализују у локалним заједницама. За три године требало би да проверимо и рашчистимо све дилеме. Намеравамо да у пракси проверимо будућа законска решења, што мислим да је добар приступ. Децентрализација као један од механизама функционисања система социјалне заштите:
- Иако је оптимална ситуација да установе социјалне заштите буду на локалном нивоу, у овом тренутку у Србији то би могло да буде контрапродуктивно. Због тога ће се децентрализација у овој области вршити врло споро и врло опрезно. Намеравамо да полако и на локални ниво уведемо одређене услуге и функције овог система, али ће држава још неко време имати одређен утицај и контролу. Пилот пројекти интегралне социјалне заштите који су примењени у неким општинама, дали су различите резултате. Имамо још три године на располагању да пробамо и пратимо функционисање услуга у појединим општинама, а 2009. ћемо имати сасвим јасну слику о томе шта ћемо све пренети на локални ниво.
Шта ће донети реформа система социјалне заштите:
- Садашњи систем социјалне заштите био је дефинисан 70-их година и био је у складу са тим околностима и тим временом. Много тога се у међувремену догодило. На сиромаштво настало деведесетих због пропадања државе, наставило се такозвано транзиционо сиромаштво, тако да је Србија у знатно тежем положају у односу на већину других земаља. Нажалост, ова два сиромаштва код нас су се сабрала. Реформа система социјалне заштите покушава да помогне, у оној мери у којој такав систем то уопште може, да то сиромаштво у Србији буде лакше и да се временом смањује. Циљ је таргетирање оних група које су посебно угрожене - жене, деца, стари, хендикепирани, код нас су то и Роми. Потпуно је јасно да је смањење сиромаштва пре свега везано за запошљавање, али и за здравство, просвету, правосуђе, полицију, државну управу и локалну самоуправу. У стратегији реформе сви ови ресори ће имати своје задатке. Судбина установа социјалне заштите:
- Нема говора да се оне буквално затворе, како се то некад интерпретира. На пример, ако је реч о деци без родитељског старања, циљ је да се, у што већој мери, обезбеде породице за ову децу, развијање хранитељства, усвојења и других мера и услуга којима треба подстаћи да установе за смештај ове деце временом постану све мање потребне. Нећемо вршити деинституционализацију на начин на који се то у појединим земљама догодило. Суштина наше деинституционализације је да временом буде што мање ових установа и што мање деце у њима. Слично је и са старима. Развојем система услуга и служби покушаћемо да омогућимо да што већи број старих може остати у свом, условно речено, природном окружењу, без одласка у дом старих. Проста математика показује да се уштеда остварује у случајевима када, на пример, дете оде у хранитељску породицу уместо што борави у некој установи. И детету и држави је боље. Учешће приватног сектора у реформисаном систему социјалне заштите:
- Он ће апсолутно имати простора, али ће морати да поштује све стандарде државног сектора. Посебно ће се то односити на установе са неком врстом медицинских услуга, као што су домови старих или геријатријски центри. Већ имамо почетке формирања тих приватних услуга. Држава ће вршити строгу контролу ових установа, да ли испуњавају услове и стандарде који су прописани. Приватни капитал је добродошао и у овој сфери, само под овим условима. Доступност услуга социјалне заштите:
- Неопходно је развити и читав систем субвенција и помоћи онима којима то стварно треба. С тим у вези је и најављена ревизија корисника услуга. Као и у домену бенефицираног радног стажа или права на инвалидску пензију, оценили сте да и у овом систему има злоупотреба. Обрачун са овом праксом је дефинитивно почео, али је немогуће искоренити злоупотребе без успостављања система. Треба нагласити да је то, пре свега, у интересу оних којима су услуге социјалне заштите заиста потребне.
Колико има корисника услуга социјалне заштите:
- Министарство је почело да формира базу са имовинским подацима досадашњих корисника, али и оних који тек треба да уђу у систем корисника услуга социјалне заштите. Тек за око годину дана, кад будемо имали ову базу података, моћи ћу да одговорим о тачном броју корисника. Главна идеја сваке добре социјалне политике је наћи праву меру да, с једне стране, заиста помогне грађанину, а да га, с друге стране, не дестимулише да пронађе право решење за свој проблем. Потези Владе Србије до доношења закона о социјалној заштити 2009. године:
- Постоји низ послова за које и није потребан закон. Пре свега, мислим на низ пројеката који се већ реализују у локалним заједницама. За три године требало би да проверимо и рашчистимо све дилеме. Намеравамо да у пракси проверимо будућа законска решења, што мислим да је добар приступ. Децентрализација као један од механизама функционисања система социјалне заштите:
- Иако је оптимална ситуација да установе социјалне заштите буду на локалном нивоу, у овом тренутку у Србији то би могло да буде контрапродуктивно. Због тога ће се децентрализација у овој области вршити врло споро и врло опрезно. Намеравамо да полако и на локални ниво уведемо одређене услуге и функције овог система, али ће држава још неко време имати одређен утицај и контролу. Пилот пројекти интегралне социјалне заштите који су примењени у неким општинама, дали су различите резултате. Имамо још три године на располагању да пробамо и пратимо функционисање услуга у појединим општинама, а 2009. ћемо имати сасвим јасну слику о томе шта ћемо све пренети на локални ниво.
-
Београд, 18. децембар 2024.Убрзани развој сарадње Србије и Турске у многим областима
-
Београд, 2. децембар 2024.Нови производни капацитети од кључног значаја за енергетски...
-
Београд, 17. новембар 2024.Убрзани раст и развој ИКТ сектора један од приоритета Владе
-
Београд, 14. новембар 2024.Континуираним дијалогом до унапређења области јавног...
-
Београд, 29. октобар 2024.Држава рекламирање кладионица своди на минимум
-
Београд, 27. септембар 2024.Активности на промоцији праве слике Србије у иностранству
-
Београд, 29. август 2024.Значајна искуства Француске у дугорочном обезбеђивању...
-
Београд, 9. август 2024.Отвореним и конструктивним дијалогом против подела у друштву
-
Београд, 7. август 2024.У првих шест месеци забележен пораст броја страних туриста за 10...
-
Београд, 3. август 2024.Неопходни разговори у сфери јавног информисања