Потпредседник Владе Републике Србије и министар унутрашњих послова Небојша Стефановић поручио је данас да МУП интензивно развија сервисе који ће грађанима омогућити да још брже, лакше и једноставније остварују своја права.
Потпредседник Владе Републике Србије и министар унутрашњих послова Небојша Стефановић поручио је данас да МУП интензивно развија сервисе који ће грађанима омогућити да још брже, лакше и једноставније остварују своја права.
Стефановић је на министарском панелу “еСрбија” у оквиру Дигиталног самита Западног Балкана рекао да је МУП сервис грађана и да је циљ да се услуге из тог домена користе на најефикаснији начин.
То је суштина онога што држава хоће да понуди својим грађанима. Хоћемо да покажемо да је могуће са мање времена и новца добити више, прецизније и боље услуге, истакао је он.
Потпредседник Владе је навео да 73 одсто грађана Србије има личну карту са чипом, која омогућава јединство података на том документу, тако да и други органи брзо и једноставно могу приступити информацијама.
Он је рекао да су грађанима на располагању и други сервиси, попут електронског заказивања термина за подношење захтева за лична документа, прецизирајући да је до сада било више од 907.000 тако заказаних термина за личне карте и путне исправе.
Грађани могу користити и могућност да електронским путем продуже регистрацију моторних возила без доласка у полицијску станицу и замене старе возачке дозволе на папиру новим, указао је Стефановић.
Осим у случају кад се издају личне карте и пасош, када морате доћи лично, имаћемо сервисе који ће омогућити да се документи пошаљу на кућну адресу, најавио је потпредседник Владе.
Стефановић је рекао и да МУП интензивно ради на интерном усавршавању и унапређењу технологије за лакшу комуникацију унутар самог министарства, како би се створили предуслови за ефикаснији рад полиције и бољи сервис за грађане.
Потпредседник Владе је нагласио да сва министарства међусобно сарађују и труде се да заједничким радом и синергијом максимално служе грађанима.
Министарка правде Нела Кубуровић изјавила је да је у плану потпуна реализација пројекта “е-беба 2”, који, како је објаснила, омогућава младим родитељима да што пре остваре право на дечији додатак.
Кубуровић је изразила наду да ће Министарство правде и Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања ускоро потписати протокол који ће подразумевати да се пројекат “е-беба 2” реализује широм земље.
Она је, говорећи о правосудном е-систему, исказала задовољство због дигитализације која је спроведена у Министарству правде, а започела је у октобру 2017. године.
У тој области највише сарађујемо са МУП-ом, истакла је Кубуровић и додала да са тим министарством постоји најобимнија размена података, која се односи на казнену евиденцију и регистар пребивалишта.
Према њеним речима, са МУП-ом је размењено приближно 370.000 е-упита када је реч о пребивалишту, док је до сада било око 100.000 упита када је реч о казненој евиденцији.
Министарка је изнела уверење да ће, као што су јавни бележници и јавни извршитељи прихватили овај систем, исто поступити и судови и тужилаштва.
Када је реч о е-катастру, Кубуровић је истакла да је увођењем тог система грађанима уштеђено огромно време, јер су некада за укњижбу непокретности морали да посете чак шест шалтера, а данас све обављају на једном месту, код јавног бележника, који има приступ овом порталу.
Предуслов за функционисање тог система било је увођење јавних бележника, који у Србији постоје од 2014. године, подсетила је она и додала да је Србија е-катастром показала страним инвеститорима да се у нашој земљи уводи правна сигурност.
Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић саопштио је да је у протеклој години обављено 30 одсто више инспекцијских надзора, захваљујући систему е-инспектор, који је допринео модернизацији рада инспекција.
Ђорђевић је навео да су инспектори рада морали да прођу и различите обуке, а опремљени су тако да буду у сваком моменту мобилни на терену, са кога могу да приступе и користе податке из других регистара и сарађују са другим инспекцијама.
Он је подсетио на то да је прошле године, у сарадњи са Краљевином Норвешком, почела реализација пројекта “Реци не раду на црно”, уз напомену да је ова година посвећена безбедности на раду.
Министар је рекао да је у прошлој години било доста повреда на раду са смртним исходом, и истакао да се то не би догодило да су радници користили заштитна средства.
Ђорђевић је рекао да ће систем социјалних карата, од којег ће грађани имати велике користи, највероватније почети да се примењује 2021. године, с тим да ће бити потребно време да се алати усавршавају.
Пројекат социјалних карата подељен је у три фазе, објаснио је министар и додао да би прва фаза, која подразумева да сви подаци о личности које поседује Министарство рада буду обједињени на једном месту, требало да буде завршена до јуна.
Он је навео да друга фаза подразумева усвајање закона о социјалним картама, док завршна фаза треба да буде израда алата, по угледу на Данску, која има најсавршенију социјалну карту са укрштеним подацима о сваком лицу.
Ђорђевић је указао на то да ће грађани имати много користи од социјалних карата јер ће до својих права долазити без аплицирања, и навео пример да ће грађани социјалну помоћ добијати по аутоматизму, а систем ће сам израчунати колико ће она износити.
Особе са инвалидитетом ће, примера ради, добијати маркице за паркинг по аутоматизму, борци ће долазити до својих права без проблема. Циљ је да родитељи, када добију бебу, добију поруку са честитком, а потом и поруку да им је уплаћен дечји додатак, објаснио је министар.
Он је нагласио да ће то бити систем за целу државу, и упозорио на то да приступ тим подацима мора бити строго заштићен.
Да би такав систем заживео, потребна је посвећеност свих државних органа и ми радимо на томе, поручио је Ђорђевић.
Министар државне управе и локалне самоуправе Бранко Ружић изјавио је да податак да грађани Србије у више од милион и по случајева нису морали да одлазе на шалтере по “папирна” документа говори да дигитализација јавне управе значи уштеду новца, енергије и времена.
Ружић је рекао да је реформа јавне управе један од три критеријума на путу Србије ка Европској унији и да у том смислу треба сагледати саму дигитализацију.
Он је истакао да је кључни моменат био усвајање Закона о општем управном поступку, који је увео обавезу да државни органи размењују податке, а не да грађани буду курири јавних служби.
Након тога одлучили смо да дигитализујемо рад. Многе базе смо повезали са матичим клњигама. Законом о матичним књигама увели смо обавезу да се све матичне књиге пребаце у електронски облик, што је успешно завршено, нагласио је министар.
Према његовим речима, у координацији са МУП-ом, пребацивање књиге држављана у електронски облик приведено је крају.
Министар је рекао да је усвојен и Закон о електронској управи, као најважнији документ који дефинитивно уноси обавезу да се модерне техологије користе у комуникацији унутар јавне управе.
Влада је урадила много на стварању сервиса ''Бебо, добро дошла на свет'', е-Зуп-а за размену података из база које смо повезали, и е-инспектор који је у пилот фази и треба да обједини рад свих инспекција, објаснио је Ружић.
Родитељи су, како је навео, ослобођени обавезе да приликом уписа деце у школу доносе изводе из матичних књига рођених и потврде о пребивалишту.
Ружић је оценио и да је у читавој реформи важно и управљање кадровима, уз напомену да држава ствара систем заснован на компетенцијама, при чему је уведен нови начин вредновања рада и напредовања запослених.
Има много изазова када је реч о реформи јавне управе, али је наважније да је дошло до промене става и да идемо у добром правцу, поручио је министар.
Он је указао на то да је, ипак, страх од реформе јавне управе и даље присутан код дела управе, односно код градова и општина, у смислу дилема да ли ће имати капацитете и финансијска средства за то.
Ресорно министарство је зато покренуло и Фонд за локал, рекао је Ружић и додао да су циљеви, између осталог, увођење информационих технологија у локалним самоуправама, на пример е-писарница и размена података.
Према његовим речима, Министарство је одобрило укупно 52 милиона динара за осам градова и општина за успостављање јединственог управног места, како би грађани, захваљујући дигитализацији, могли све послове са управом да заврше на једном месту.