Први потпредседник Владе Републике Србије и министар спољних послова Ивица Дачић поручио је синоћ да је Србија предузела храбре економске и структурне реформе које се тичу фискалне консолидације и побољшања инвестиционе климе у земљи.
П:
О:
Читај ми
Немачка кључни спољнополитички партнер Србије
Београд/Берлин,
9. април 2019.
Званични сајт Владе Републике Србије преноси у целини обраћање Дачића члановима удружења „Берлински пословни разговори“ на пријему у Амбасади Србије у Берлину.
„Даме и господо,
Драги пријатељи,
Драги гости,
Најпре бих захвалио господину Бекеру на љубазном позиву и новој прилици да разговарамо.
Министар Александар Антић и ја смо овде јер учествујемо на међународној конференцији на тему енергетске транзиције.
Наш спољнополитички приоритет је чланство у Европској унији. Евидентно је да припадамо том делу Европе и наш циљ је да што пре постанемо пуноправни члан.
Има много изазова и проблема, неки су у нашем региону, а неки су и у самој Европској унији. У неким земљама, чланицама ЕУ, постоји одређена скепса према проширењу и пријему нових чланова.
С друге стране, у земљама у нашем региону постоји замор од прича о проширењу јер се то најављује годинама и деценијама. Постоје и земље које желе да изађу из Уније, и на примеру Велике Британије можете видети колико је ситуација компликована, али то све не утиче на наш спољнополитички циљ, а то је пуноправно чланство у ЕУ.
То значи и развој добросуседских односа и политика мира, стабилности и помирења у региону. Највећи проблем је питање односа са Приштином, како да се пронађе одговарајуће трајно политичко решење које би било у интересу оба народа који живе на Косову.
Наша жеља је да се пронађе компромис, али Приштини није баш превише стало до тога, јер они сматрају да нема потребе да праве компромис, пошто су пре десет година прогласили државу и имају подршку неких западних земаља.
Међутим, ситуација и није баш таква, за десет, једанаест година они нису успели да заокруже процес независности. Нису постали члан УН, не могу да постану члан ОЕБС-а, Савета Европе, не могу да уђу у ЕУ јер их пет земаља Уније не признаје.
Приче да их 116 земаља признаје су чисте лажи. Што више разговарате са тим земљама, са којима нико у прошлости из Србије није разговарао, то више виде проблеме које имају у својим земљама на примеру Косова.
Каталонија жели да иде путем Косова, и то путем једностраних аката, дакле без договора са Мадридом. Ми желимо компромис. Кардинал Ришеље рекао је да је компромис онај договор где свака страна добије по мало од онога што није хтела.
Наши билатерални односи са СР Немачком су у успону и знатно су унапређени последњих година. У економском смислу, у Србији се спроводе храбре економске и структурне реформе које се тичу фискалне консолидације и побољшања инвестиционе климе.
Показатељи говоре да су ове мере дале резултате: консолидовани буџетски дефицит је од 6,2 одсто БДП-а у 2014. претворен у суфицит, а удео јавног дуга у БДП-у смањен са 71,2 одсто у 2015. години на 54,5 одсто у 2018. години.
Привредни раст је био 4,3 одсто у 2018. години. Извоз робе бележи стални раст. Стопа незапослености је, од 23,9 одсто у 2012. години, прошле године износила 12,9 одсто. Србија је напредовала за 43 места у последње четири године на Дуинг бизнис листи Светске банке и сада је на 48. позицији.
У нашој земљи послује више од 400 немачких компанија, које запошљавају око 60 хиљада радника. У том смислу, Немачка је међу водећим привредним партнерима Србије. У 2018. години спољнотрговинска размена је достигла је рекордне резултате: укупна размена износила је око пет милијарди евра.
Извоз индустријских производа представља 91,1 одсто нашег извоза, док пољопривредно прехрамбени производи чине око 8,9 одсто нашег извоза. Удео робне размене Србије са Немачком представља 12,8 одсто наше укупне робне размене са светом, извоз у Немачку је 11,9 одсто од укупног извоза, а увоз из Немачке око 13,4 одсто укупног увоза Србије.
Највише немачких инвестиција је било у производном сектору, а најважнији инвеститори су Штада, Метро, Meсер/Teхногас, Хенкел, Сименс, Биш и Леони. Једна од кључних области инвестиционе сарадње је сектор аутомобилске индустрије (Бош, Леони, Дрекслмајер, Грамер, Норма група, Континентал-Контитех, Бајерхин, Џонсон електрик).
Надам се да ћемо у непосредној будућности моћи да у Србији пожелимо добродошлицу још једном великом имену европске и светске аутомобилске индустрије.
Србија је спремна да немачким инвеститорима понуди повољне услове пословања, а наши кључни интереси су повећање инвестиција у инфраструктурне пројекте, сарадња у области ауто-индустрије и енергетике, пољопривредно-прехрамбени сектор, ИТ и туризам. Придајемо велики значај и дигиталној агенди, тако да је извоз наше ИТ индустрије на веома високом нивоу.
Спремни смо да учинимо све напоре да развијамо наше економске односе јер сматрамо Немачку нашим кључним спољнополитичким партнером.
Волео бих и да вас ми угостимо у Србији, где постоји импресивна пословна немачка заједница, те се надам да ћете и ви постати део ње. Свакако ћете се уверити у српско гостопримство и жељу да развијамо што боље односе.
Хвала на пажњи“, навео је Дачић.
Аутор:
msp.gov.rs
-
Бечеј, 9. октобар 2024.Напредују радови на изградњи недостајуће канализације у Бечеју
-
Београд, 8. октобар 2024.Србија добро напредује у припремама за ЕКСПО 2027
-
Београд, 6. октобар 2024.Представљен нови авион „Ер Србије“ који носи боје и ознаке...
-
Београд, 6. октобар 2024.Тимови за спасавање МУП-а упућени у угрожена подручја у БиХ
-
Београд, 5. октобар 2024.Агенција „S&P“ Global Ratings повећала кредитни рејтинг Србије
-
Београд/Штрбско Плесо, 4. октобар 2024.Представљени макроекономски резултати Србије на Татра самиту у...
-
Београд, 4. октобар 2024.Саучешће Дачића поводом смрти народног хероја Петра Матића
-
Београд, 4. октобар 2024.Саучешће Вулина руководству БиХ поводом људских жртава у...
-
Београд, 4. октобар 2024.Велики успех основаца на Европском првенству у познавању...
-
Београд, 4. октобар 2024.Образовани кадрови носиоци развоја полицијске професије