Стаменковић је на конференцији за новинаре приликом представљања "Годишњег билтена финансијских извештаја за 2018. годину" саопштила да је привреда наше земље 2018. године наставила тренд профитабилног пословања, а нето резултат привредних друштава у Србији био је 499,7 милијарди динара, тако да је за трећину већи од резултата за 2017. годину.
Према њеним речима, динар је у односу на евро вредео више за 0,2 одсто а у односу на долар вредност динара пала је за 4,3 процента.
У Србији је позитивно пословање имало 60,5 хиљада фирми док је губитак забележило њих 27,2 хиљаде.
Она је навела да су у анализи АПР изведеној на основу извештаја готово 104 хиљаде привредних друштава, а који се односе у просеку на око 99,8 процената финансијских перформанси целе привреде, сагледана привредна кретања.
Стаменковић је напоменула да су привредна друштва највећи део добитка генерисала обављањем њихове примарне делатности, а њихов пословни резултат на нивоу Србије је 583,5 милијарди динара што је 12,6 процената више него у 2017. години.
Профитабилно су пословали сви сектори привреде осим сектора пољопривреде, шумарства и рибарства, рекла је Стаменковић.
Она је додала да су највећи позитиван нето резултат од 111,9 милијарди динара исказала привредна друштва у сектору прерађивачке индустрије, али је он за 21,7 одсто мањи од резултата у 2017. години.
Регистратор Регистра финансијских извештаја је истакла да је у овом сектору и највише запослених, при чему је у прошлој години забележено и највеће повећање броја радника од 18.819.
Изразито повећан позитиван резултат, увећан са 10,2 на 109,4 милијарде динара, забележен је у сектору рударства где је дошло до повећања броја запослених за готово 1,4 хиљаде што се објашњава улагањима у РТБ Бор, објаснила је она.
Стаменковић је напоменула да је раст профитабилности забележен и у сектору трговине у коме добитак износи 81,8 милијарди динара, што је повећање за 13,8 одсто, и где је број радника повећан за 9.431 запосленог.
Такође, како је навела, скоро четири пута већи позитиван резултат који је достигао 67,8 милијарди динара је и у сектору саобраћаја и складиштења што се објашњава уплатом прве транше по уговору о концесији за Аеродром "Никола Тесла".
Највећи пад профитабилности у 2018. години АПР је забележио код привредних друштава у сектору снабдевања електричном енергијом и гасом где је остварен укупни добитак од 7,4 милијарде што је вишеструко мање у односу на 32,5 милијарди динара у 2017. години, рекла је Стаменковић.
Према њеним речима, пољопривреда, шумарство и рибарство су сектор који је 2018. године забележио губитак нешто већи од милијарду динара, док је годину дана раније имао добитак од седам милијарди.
Из губитка у добитак прешао је сектор финансијских делатности где су привредни субјекти остварили добитак од 619 милиона динара у 2018. години док су годину дана раније имали губитак од 865 милиона динара, рекла је Стаменковић.
Анализирајући пословање привредних субјеката по величини АПР констатује да су финансијски најстабилнија била "мала" привредна друштва која су остварила позитиван резултат у износу од 118,5 милијарди динара што је за 9,5 одсто више у односу на 2017. годину, а при том су запошљавала 8,3 хиљаде радника више.
Стаменковић је закључила да су резултати "малих" привредних субјеката често неоправдано запостављени.
Она је нагласила да су велика привредна друштва имала добитак у укупном износу од 268,3 милијарде динара, а "средња" 110,7 милијарди динара, забележивши раст од 37,8 процената у односу на 2017. годину.
Микро привредна друштва која су по броју доминантна прошле године, прешла су у зону позитивног пословања јер су остварила добитак од две милијарде динара за разлику од 33,5 милијарди динара исказаног губитка у 2017. години, рекла је она.
Регистратор Регистра финансијских извештаја је истакла да је територијално гледано АПР утврдио да највећу профитабилност бележе привредна друштва из Београдског региона где је остварен позитиван нето резултат 235,6 милијарди динара што је увећање за 34,5 одсто.
Са преко три пута већим добитком у односу на 2017. годину пословала је и привреда Региона Јужне и Источне Србије, док је резултат Западне Србије повећан за 81,4 процента, док је привреда Војводине са 102,4 милијарде динара пословала позитивно, али је тај резултат за готово четвртину мањи него годину дана раније.
Стаменковић је указала на то да је најизраженији раст запослености у београдском региону где је број радника повећан за 24,5 хиљада и у Војводини где је 2018. године било 14,6 хиљада више запослених.
Предузетници Србије укупно су исказали нето добитак од 9,2 милијарде динара што је увећање од 18,4 у односу на 2017. годину, а број запослених у овом сектору је повећан за 5,1 хиљаду, утврдио је АПР анализирајући извештаје више од 18 хиљада предузетника, рекла је Стаменковић.
Такође, јавна предузећа кроз позитивно пословање остварила су добитак од пет милијарди динара што је пет пута мањи резултат него 2017. године, а нето губитак исказало је 145 јавних предузећа.
Прошле године 27 банака у Србији остварило је укупан добитак од 70,4 милијарде што је 10 одсто више него у 2017. години, а банке су повећале и број радника па у том сектору ради више од 22,8 хиљада радника, навела је Стаменковић.
Позитивно је пословало и 20 друштава за осигурање чији је укупан нето добитак био девет милијарди динара што је раст у односу на 6,4 милијарде, остварених у 2017. години, анализа је АПР-а.
Стаменковић је оценила да се прошла година може сматрати прекретницом у пословању осигурања.
Позитиван резултат од 1,5 милијарди динара остварило 13 фирми давалаца финансијског лизинга, а 21 дилерско-брокерско друштво забележило је у 2018. години укупан нето добитак већи од 9,9 милијарди динара.
АПР је анализом утврдио да су непрофитне институције исказале вишак прихода над расходима од укупно 4,1 милијарду динара, па су позитивно пословале.