Ђукић Дејановић је на конференцији "Рад и родитељство" истакла да је постизање баланса између каријере и родитељства један од циљева Стратегије подстицаја рађања и међу важним факторима који утичу на доношење одлуке о проширењу породице.
Она је, указавши на то да је 2016. године број новорођених беба био најмањи од када се ради статистика, а да је Србија у 2017. годину ушла са пола милиона становника мање у односу на 2001. годину, нагласила да држава мора да ради на популационој политици како би се такав тренд преокренуо.
Министарка је подсетила на резултате истраживања о усклађивању рада и родитељства, које је показало да запослени и послодавци нису довољно информисани о законским могућностима.
Закон о раду омогућава да запослени користи клизно радно време, рад од куће, могућност избора смене, тако да посао не трпи. Резултати су показали и да би приближно 80 одсто запослених при избору послодавца дало предност оном ко би омогућио флексибилно радно време, навела је она.
Према њеним речима, 26 одсто послодаваца не запошљава ниједну од рањивих група жена – особе са инвалидитетом, самохране мајке или мајке Ромкиње, што их ставља у још неповољнији положај.
Ђукић Дејановић је оценила и да би јединице локалне самоуправе могле да дају свој допринос и обезбеде самохраним родитељима организовано одвођење деце у школу, коришћење разних сервиса и слично.
Брига о самохраним родитељима, како је указала, ствара задовољне и продуктивне раднике, који бележе најбоље резултате у процесу рада, што може донети профит и бољи имиџ за послодавце.
Министарка је подсетила на то да је са Привредном комором Србије успостављена додела признања "Пријатељ породице" компанијама које, уз добре пословне резултате, брину и о породици.
Представница Делегације ЕУ у Србији Леонета Пајер упозорила је на то да су самохране мајке једна од најрањивијих група у друштву, истичући да су социјална инклузија и солидарност међу најважнијим вредностима ЕУ и да морају бити приоритет.
Она је подсетила на то да је Европски парламент пре 20 дана усвојио Директиву о усклађивању рада и родитељства, која предвиђа минималне стандарде у свим земљама ЕУ како би се побољшао положај запослених родитеља.
Пајер је изразила наду да ће нека од тих решења бити имплементирана и у стратегији социјалне заштите у Србији од 2019. до 2025. године.
Надамо се да ће та стратегија бити ускоро усвојена и да ће се у 2019. години Унија и Србија договорити о акционом плану за отварање Поглавља 19, које укључује социјалну политику и запошљавање, навела је она.
Европска унија је, како је предочила, највећи донатор у Србији у области социјалне инклузије рањивих група и у последњих 20 година уложила је у тај сектор 250 милиона евра.
Директорка Фондације Ана и Владе Дивац, која је и организатор конференције, Ана Кошел истакла је да је ова фондација веома посвећена економском оснаживању жена, будући да је за решавање било ког социјалног проблема предуслов социјално оснаживање.
Према њеним речима, Фондација је покренула много пројеката који се тичу побољшања положаја жена и младих, док је од 2009. године подржала више од 60 жена предузетница да покрену или прошире свој посао.
Кошел је пренела да је Фондација веома задовољна тиме што је Делегација ЕУ у Србији препознала значај креирања бољих услова на тржишту рада за жене, посебно за мајке које саме брину о деци, жене из руралних подручја и жене које имају децу са инвалидитетом.