Државни секретар Министарства финансија Владе Републике Србије Гојко Станивуковић учествовао је на састанку Економског и финансијског одбора (EFC) у Бриселу, где се захвалио Европској комисији, Еуростату и члановима EFC-a, EMCO, EPC и IFC за процену документа Програма економских реформи (Economic Reform Programme - ERP) Републике Србије, за период од 2019. до 2021. године.
П:
О:
Читај ми
Структурним реформама до још већег броја директних страних инвестиција
Београд/Брисел,
3. мај 2019.
Станивуковић се том приликом захвалио и за могућност учешћа у процесу Европског семестра, односно процесу координације унутар Европске уније, по питању економске и фискалне консолидације.
Он је подсетио да је Република Србија отворила Поглавље 17 у преговорима са ЕУ, које се односи на економску и монетарну политику, у децембру 2018. године, у оквиру којег ће бити расправљано о капацитетима за координацију економских политика, као и о другим темама релевантним у овом процесу.
Реализација структурних реформи, које се налазе у Програму економских реформи 2019-2021, представља само део наших напора да испунимо економске предуслове за чланство у Европској унији, али је истовремено ERP препознат и као кључни документ у координацији економских политика са ЕУ. То је важна алатка која нам помаже да управљамо реформама, привлачећи стране директне инвестиције, увећавајући капацитет јавне администрације, унапређујући економско управљање на највиши ниво, рекао је Станивуковић.
Државни секретар је навео да је у изради тог документа, посебна пажња дата представницима цивилног друштва, пословне заједнице, социо-економског савета, као и локалним властима и Народној скупштини у области унапређења пословног окружења.
Говорећи о макроекономском окружењу, о позадини привлачења страних директних инвестиција, важно је приметити да је постигнут динамичан економски раст, а јавне финансије избалансиране у Србији, уз низак ниво јавног дуга и ниску и стабилну инфлацију, објаснио је Станивуковић.
Осврнувши се на програм фискалне консолидације, који је био подржан и другим економским мерама, државни секретар је рекао да је то резултирало значајним унапређењем макроекономских перформанси у претходном периоду.
Он је подсетио и да је у 2018. години забележено 3,5 милијарди евра директних страних инвестиција, у многим секторима, а највише у производњи.
Успостављањем фискалне стабилности, база за здрав и одржив економски раст била је креирана, а у потпуности покривен текући дефицит платног биланса, што је осигурано директним страним инвестицијама, па су се кретања на тржишту рада преокренула у правцу побољшања, рекао је он.
Станивуковић је истакао да су тренутни макроекономски подаци показали да смо на правом путу, а да пројекција за период од 2019. до 2021. године предвиђа кумулативни БДП раст од 11,9 одсто.
Стабилна увећања улагања се очекују уз постепено повећање њиховог учешћа у БДП, рекао је Станивуковић.
Он је навео да ће фокус економске и фискалне политике Министарства финансија и Владе Републике Србије у наредном периоду бити очување фискалне стабилности, смањење јавног дуга, промене у пореском систему, континуирана реформа пореске администрације, интензивирање структурних реформи, посебно посебно у домену јавних предузећа и подизању ефикасности јавног сектора, као и смањењу сиве економије.
Све ове реформе теже даљем унапређењу економског окружења као неопходног предуслова за бржи раст БДП и отпорности наше економије. У прилог предстојећим економским напорима, Република Србија закључила је нови аранжман са Међународним монетарним фондом - Инструмент координације политика, који предвиђа наставак институционалних и структурних реформи, рекао је Станивуковић.
Државни секретар Министарства финансија навео је и да је Србија као приоритет за привлачење страних инвестиција означила унапређење пословног окружења, посебно поједностављење процедура, транформацију Пореске управе, реформу инспекција, а континуирано се ради и на смањењу сиве економије.
Станивуковић је подсетио да је резултат реформи које је Србија спровела препознат и на "Doing Business 2019" листи Светске банке, где је рангирана као 48. од 190 земаља.
Такође, према Индексу глобалне конкурентности, Србија је рангирана на 65. месту од 140 земаља 2018. године.
Добри резултати у привлачењу директних страних инвестиција препознати су и од стране IMF, OECD и потврђени од стране Европске комисије, у њиховој процени за период од 2019. до 2021. године. Влада Републике Србије посвећена је континуираним структурним реформама за даље унапређење пословног окружења, што је значајно и за домаће и за стране инвеститоре, закључио је Станивуковић.
-
Београд, 6. септембар 2024.Предузети кораци за повећање трговинске сарадње са Русијом
-
Београд, 6. септембар 2024.Потребна системска решења за домаћу кланичну индустрију
-
Београд, 6. септембар 2024.Нижа цена бензина у наредних седам дана
-
Крагујевац, 5. септембар 2024.Аграр и пољопривредна струка на „Шумадијском сајму...
-
Београд, 4. септембар 2024.Хладњачари готово у потпуности исплатили обавезе према...
-
Београд, 4. септембар 2024.Унапређење пољопривредне сарадње Србије и Русије
-
Ваљево, 2. септембар 2024.Акција „Најбоља ценаˮ начин заштите стандарда грађана
-
Београд, 2. септембар 2024.Раст БДП-а у другом кварталу четири одсто
-
Београд, 1. септембар 2024.У наредна два месеца снижене цене више од 700 артикала
-
Београд, 31. август 2024.Унапређење система електронских фактура