Триван је том приликом истакао да за постизање циљева ка бољој и здравијој животној средини у Србији није неопходан само новац, већ и успостављање пуних капацитета, како Министарства заштите животне средине, тако и локалних самоуправа.
Резултати анализе о годишњем напретку Србије у припремама за преговоре о чланству у ЕУ у области заштите животне средине и климатских промена, које је у форми извештаја израдила Коалиција 27, представљају извор ставова и примедби цивилног друштва који су драгоцени као смернице и препоруке за рад државне управе, указао је он.
Министарство, како је рекао, озбиљно третира овај извештај, а чврста сарадња, повезаност државне управе и цивилног друштва од кључног су значаја за напредак једне земље.
Триван је потврдио да су начелни налази у извештају тачни када указују на то да заштита животне средине још увек није досегла висок ниво приоритетности који би требало да има.
Према његовим речима, разумевање значаја заштите животне средине није довољно, већ је потребно његово материјализовање кроз јачање капацитета Министарства и локалних самоуправа и издвајање више финансијских средстава.
Ова и наредна година, како је најавио, представљаће преокрет у заштити животне средине, јер ће Министарство обезбедити средства за израду пројектно-техничке документације која је предуслов пројеката, пре свега за решавање питања прераде отпадних вода и управљања отпадом.
Чека нас велика реформа у заштити природе, повећање процента територије Србије под заштитом и потпуна редефиниција заштићених подручја, а нарочито националних паркова, у складу са светским стандардима.
У панел дискусији отворена су и друга значајна питања заштите животне средине уврштена у извештај, као што је квалитет ваздуха, девастација и смањење зелених површина, зашита природе и друго.
Поред министра Тривана, у панел дискусији учествовали су представници Београдске отворене школе – Мирјана Јовановић, Фондације Хајнрих Бел у Србији – Симон Илсе и организације “Петак за будућност“ –Милица Дамјановић Зантворт.
Извештај Коалиције 27 сачинило је осам чланица, и то Алтернатива за безбедније хемикалије, Београдска отворена школа, Друштво за заштиту и проучавање птица Србије, Мрежа за климатске акције Европе, Центар за унапређење животне средине, Инжењери заштите животне средине, Млади истраживачи Србије и Светски фонд за природу, као и РЕС фондација.