Министар финансија у Влади Републике Србије Синиша Мали присуствовао је данас у Бриселу састанку Савета за економска и финансијска питања ЕУ, на којем је закључено да Унија подржава Србију у јачању институционалног оквира и убрзању структурних реформи.
П:
О:
Читај ми
Брисел потврдио одличне економске резултате Србије
Београд/Брисел,
17. мај 2019.
Састанак у Бриселу део је појачаног дијалога о економском управљању између ЕУ и земаља Западног Балкана и Турске, што има за циљ ефикасну припрему учесница за процес координације економских политика на нивоу ЕУ.
Мали је истакао да је Србија успешно консолидовала јавне финансије и успоставила чврсту основу за даљи раст, уз напомену да је данас било речи о реформама које је Србија спровела у претходном периоду, а посебан нагласак стављен је на привлачење страних директних инвестиција.
Према његовим речима, веома је важно то што су са макроекономском стабилношћу створени предуслови за привлачење инвестиција у нашу земљу.
Министар је поновио да је, захваљујући реформским мерама које се спроводе од 2014. године, Србија постала најатрактивнија дестинација за улагања у региону, те да је прошле године привучено 3,5 милијарди евра директних страних инвестиција.
У прва четири месеца ове године остварен је прилив директних страних инвестиција у износу од 1,2 милијарде евра, што је 14 одсто више него у истом прошлогодишњем периоду, прецизирао је Мали и додао да је на основу тога дефинисан програм од 20 реформи.
Те реформе, како је навео, представљају део пакета економских реформи које се спроводе заједно са ЕУ, при чему је осам реформских мера усмерено ка побољшању пословног амбијента, а преосталих 12 ка структурним променама које треба да унапреде наше пословно окружење.
Он је објаснио да привлачење више инвестиција подразумева нова радна места, мању незапосленост, али и више новца у буџету, што представља предуслов за повећање плата и пензија.
Србија је у овом тренутку шампион по питању спровођења економских реформи и на нама је велика одговорност да наставимо даље тим путем јер тако ће наша земља бити привлачнија инвеститорима за улагање, рекао је министар.
Мали је навео да ће се, такође, наставити процес смањења оптерећења на зараде, који је започет прошле године, јер је циљ да наша економија опорезује доходак, односно добит, а не рад, што је уједно и један од највећих захтева страних инвеститора.
Министар је нагласио да се посебна пажња ове године придаје инвестицијама у иновације, због чега је ове године издвојено приближно 100 милиона евра за инвестиције у стартапове, научно-технолошке паркове и за улагања у истраживање и развој.
Хоћемо да будемо што ближе Европи, да нашим младима дамо могућност да раде са колегама из ЕУ на новим технологијама и истраживањима. На тај начин дајемо допринос четвртој индустријској револуцији, јер желимо да Србија буде њен део, закључио је он.
Гувернерка Народне банке Србије Јоргованка Табаковић указала је на то да је инфлација у нашој земљи на најнижем нивоу у протеклих више од пола деценије, као и да је забележен значајан пад у укупном броју проблематичних кредита.
Поред тога, како је навела, нашим мерама је подржан двоцифрени раст у корпоративном и приватном кредитирању, а посредством овог канала подржан је и привредни раст.
Поред ниске инфлације, кључни фактори за привлачење директних страних инвестиција су релативна стабилност курса и резултати остварени у погледу фискалне политике, као и у многим другим областима, истакла је Табаковић.
У закључцима састанка у Бриселу позитивно се оцењује програм економских реформи у Србији, уз очекивање привредног раста од 3,5 до 4 одсто у периоду 2019–2021.
Како је наведено, привредни раст би требало да се заснива на расту извоза, приватној потрошњи и инвестицијама.
Истакнуто је да је монетарна политика добро спроведена, а да су инфлациони притисци под контролом. Постоји потреба за даљим повећањем капиталне потрошње у циљу подупирања дугорочног раста, учвршивањем добрих фискалних резултата, те даљом реформом платног система у јавном сектору и јачањем фискалних правила.
Запажено је да је банкарски сектор стабилан и ликвидан, док је укупни однос проблематичних кредита значајно опао.
Такође, указано је и на то да привреда захтева даљу трансформацију да би била конкурентнија, а да су главни изазови унапређење транспарентности и предвидљивости у погледу регулаторног оквира, осигуравања фер конкуренције и потпуне либерализације енергетског тржишта.
Потребно је, како се наводи, повећати допринос радне снаге расту, а жене, омладину и оне који су недавно дипломирали треба боље интегрисати у тржиште рада.
-
Београд, 6. септембар 2024.Предузети кораци за повећање трговинске сарадње са Русијом
-
Београд, 6. септембар 2024.Потребна системска решења за домаћу кланичну индустрију
-
Београд, 6. септембар 2024.Нижа цена бензина у наредних седам дана
-
Крагујевац, 5. септембар 2024.Аграр и пољопривредна струка на „Шумадијском сајму...
-
Београд, 4. септембар 2024.Хладњачари готово у потпуности исплатили обавезе према...
-
Београд, 4. септембар 2024.Унапређење пољопривредне сарадње Србије и Русије
-
Ваљево, 2. септембар 2024.Акција „Најбоља ценаˮ начин заштите стандарда грађана
-
Београд, 2. септембар 2024.Раст БДП-а у другом кварталу четири одсто
-
Београд, 1. септембар 2024.У наредна два месеца снижене цене више од 700 артикала
-
Београд, 31. август 2024.Унапређење система електронских фактура