Министарство здравља Владе Републике Србије подсећа на то да је на сличном састанку који је одржан у Луксембургу у марту 2005. године, само 31 од 52 земље чланице Европског региона Светске здравствене организације имала план за одговор на пандемију. Тај број је повећан на 46, и сада свих 25 земаља Европске уније имају развијене националне планове, а високи представници СЗО и ЕУ поздравили су постигнути напредак.
Регионални директор СЗО за Европу Марк Данзон истакао је да у модерном свету, здравствене одбрамбене снаге Европе једнако зависе од тога шта се дешава у осталим деловима света као и од догађаја у Европи.
Он је подсетио на оцену регионалног директора СЗО за регион западног Пацифика Шигера Омија да Европа чини праве кораке како би спречила да се птичији грип изазван Х5Н1 вирусом укорени у животињску популацију у Европи, али и истакао да би чињеница да је птичији грип изазван Х5Н1 вирусом постао ендемичан у животињским популацијама у деловима Азије требало да изазове забринутост и у нашем региону, Европи.
Према његовим речима, шансе да сој вируса који изазива птичији грип мутира у вирус који може да изазове пандемију људског грипа пуно су веће у Азији, где је овај вирус много распрострањенији него у Европи, у којој се налазе само мали џепови у којима има вируса.
Директор Европског центра за сузбијање и превенцију заразних болести Жужана Џакаб нагласила је да охрабрује прогрес у спремности Европе да се суочи са пандемијом, али да се не смемо задовољити постигнутим. Она је указала на то да, иако свих 25 земаља ЕУ има план за пандемију, неколицина суседних земаља тај план још није припремила.
Према њеним речима, том питању мора се прићи као највишем приоритету, а предстоји још много посла који треба урадити како би били ојачани и операционализовани планови који већ постоје. Џакаб је оценила да је сада од кључне важности да буду тестирани планови како би се знало да ли су делотворни и потпуни и додала да ће симулационе вежбе које ће до краја године бити организоване у ЕУ допринети томе да то буде урађено, као и предстојеће посете земљама које планирају представници ЕУ и СЗО које имају за циљ оцену националних планова.
Учесници саветовања постигли су сагласност око низа конкретних мера којима ће се земље припремити за могућу пандемију грипа и реаговање на њу.
Прва од њих је боља сарадња међу владама и организацијама, у складу с којом је за бољу заштиту од смртоносне пандемије грипа од суштинског значаја сарадња међу владама и организацијама у европском региону. Стручњаци су током три дана саветовања испитивали могућности за јачање надзора над болешћу, за боље усклађивање мера контроле и сузбијања болести са суседним земљама, као и како да унапреде информисање о ризицима везаним за ову болест.
Регинални директор СЗО за регион западног Пацифика Шигера Оми описао је путеве преношења птичијег грипа изазваног вирусом Х5Н1 са животиња на људе у југоисточној Азији и том приликом изнео искуства у заштити људи од инфекције.
Према његовим речима, Азија је и даље епицентар у рату против птичијег грипа и још представља највећи ризик за јавно здравље у целом свету. Земље европског региона СЗО имају разлога да буду забринуте, али истовремено, Европа има златну прилику да учи из нашег искуства у Азији. Уколико тако учини, верујем да је могуће да спречите да се садашње избијање заразе међу живином претвори у кризу јавног здравља, поручио је Оми.
Друга мера је припрема здравствених система за пандемију. Наиме, експерти су оценили да је јачање капацитета здравствених система да рано открију и брзо реагују на евентуалну пандемију грипа најбоља одбрана. Директор сектора за стручну подршку, смањење болести и оптерећења болестима у Регионалном бироу СЗО за Европу др Гуђóн Магнúшон је истакао да се не зна када или да ли ће доћи до пандемије хуманог грипа, али да се зна да припремљеност штеди време и спасава животе.
Експерти су оценили да ће земље у развоју које имају оскудна средства и скромне стручне капацитете да делотворно одговоре на епидемију највероватније бити најтеже погођене пандемијом. Они су указали на то да је у неким земљама европског региона потребно унапредити систем превентивне здравствене заштите и ветеринарске медицине, при чему су лабораторијски капацитети слаби, а кадрови недостају, што може угрозити цео регион у случају пандемије.
Трећа мера је боља сарадња између здравственог и ветеринарског сектора. У том смислу, епидемије изазване Х5Н1 вирусом у југоисточној Азији и Европи нагласиле су чињеницу да је сарадња између ветеринарске службе и превентивне здравствене службе неопходна за сузбијање вируса и смањење ризика, као и смањење ризика да вирус мутира у сој који може да зарази хуману популацију. Ефикасно сузбијање вируса међу живином зависи од правовременог пријављивања и брзог уништавања, а за то је од кључне важности сарадња са фармерима. Како би се неговала ова сарадња, стручњаци на саветовању упутили су препоруку да се фармерима дају адекватне надокнаде за уништене животиње.
И четврто, стручњаци на скупу закључили су да су антивирусни лекови само део решења за пандемију грипа. Они могу само да успоре ширење и тако омогуће време за развој вакцине. Ти лекови морају се врло одговорно примењивати како би се спречио развој сојева резистентних (отпорних) на лекове. Државни планови припреме за пандемију треба да направе рационалну равнотежу између прављења резерви антивирусних лекова или вакцина или других битних елемената, као што су јачање система епидемиолошког надзора, унапређење лабораторијских капацитета, обука кадрова и развијање ефикасних инструмената информисања и комуникације са становништвом.