П:
О:
Читај ми
У првих девет месеци ове године спољнотрговинска размена Србије већа за 13 одсто
Београд,
31. октобар 2005.
Републички завод за статистику саопштио је данас да је укупна спољнотрговинска робна размена Републике Србије за период јануар-септембар 2005. године износила 10.708,1 милиона долара, што је за 13 одсто више него у истом периоду претходне године.
Посматрано у еврима, спољнотрговинска робна размена износила је 8.489,6 милиона евра, што чини повећање од 9,7 одсто у односу на исти период прошле године.
Извезено је робе у вредности од 3.278,8 милиона долара, што је више за 39,6 одсто у поређењу са истим периодом прошле године, а увезено је робе за 7.429,3 милиона долара, што је више за 4,3 одсто у односу на исти период прошле године.
Изражено у еврима, извоз робе имао је вредност од 2.595,4 милиона евра, што чини повећање од 35,2 одсто у односу на исти период претходне године, док је увоз робе имао вредност од 5.894,2 милиона евра, што је више за 1,2 одсто у поређењу са истим периодом прошле године.
Ово кретање увоза у првих девет месеци последица је смањења агрегатне потрошње, пре свега због опадања реалног раста зарада у овој години, али и због предузетих мера монетарне и кредитне политике, као и због уведеног ПДВ-а.
Наиме, увоз многих роба који је био планиран за прве месеце ове године, обављен је у децембру прошле године како би се плаћање ПДВ-а од стране увозника избегло у првим месецима 2005. године. ПДВ је утицао и на резулатате извоза, тако што се фактурна вредност робе, због повраћаја ПДВ-а, сада реално исказује од стране извозника, за разлику од прошле године.
Повећање извоза резултат је и првих ефеката приватизације и реструктурирања предузећа, потписаних и ратификованих уговора о слободној трговини са земљама потписницама Пакта о стабилности, суфицита у размени хране, као и суфицита у размени готових текстилних производа, захваљујући потписаном Споразуму са ЕУ.
Дефицит за период јануар-септембар ове године износио је 4.150,5 милиона долара, што чини смањење од 13,1 одсто у односу на исти период прошле године, а изражено у еврима, дефицит је износио 3.298,8 милиона евра, што чини смањење од 15,5 одсто у односу на исти период прошле године.
Покривеност увоза извозом износила је 44,1 одсто и већа је у односу на покривеност у истом периоду прошле године, када је износила 32,9 одсто. Посматрано у еврима, покривеност увоза извозом је 44 одсто, а у истом периоду прошле године била је 33 одсто.
У структури извоза по намени производа (принцип претежности), у периоду јануар-септембар ове године највише су били заступљени производи за репродукцију 66,3 одсто (2.175,1 милиона долара), роба широке потрошње 28,3 одсто (927 милиона долара) и опрема 5,4 одсто (176,7 милиона долара).
У структури увоза по намени производа највише су били заступљени производи за репродукцију 62,1 одсто (4.610,9 милиона долара), роба широке потрошње 22,2 одсто (1.647,6 милион долара) и опрема 15,7 одсто (1.170,7 милиона долара).
У посматраном периоду, главни спољнотрговински партнери у извозу били су Босна и Херцеговина (524,7 милиона долара), Италија (487,8 милиона долара) и Немачка (337,4 милиона долара), док су у увозу главни спољнотрговински партнери били Руска Федерација (1.207 милиона долара), Немачка (788,5 милиона долара) и Италија (637,6 милиона долара).
Спољнотрговинска робна размена у првих девет месеци ове године највећа је са Европском унијом (више од половине укупне размене). Са Италијом имамо повећан увоз у прошлом месецу због одобреног кредита за увоз опреме, али је повољнија структура размене у односу на прошлу годину када је извоз био 2,5 пута мањи од увоза.
Са Босном и Херцеговином имамо највећи спољнотрговински суфицит, од 319 милиона долара, а захваљујући Споразуму о слободној трговини, као и конкурентности наших производа, суфицит имамо и са Македонијом.
С друге стране, највећи дефицит јавља се у трговини са Руском Федерацијом због увоза енергената, пре свега, нафте и гаса.
Према одсецима Стандардне међународне трговинске класификације (СМТК) у извозу највеће учешће имају гвожђе и челик (466 милиона долара), обојени метали (265 милиона долара), поврће и воће (194 милиона долара), одећа (179 милиона долара) и производи од каучука (158 милиона долара). Извоз ових пет одсека чини 38,5 одсто укупног извоза.
Првих пет одсека са највећим учешћем у увозу су нафта и нафтни деривати (942 милиона долара), друмска возила (476 милиона долара), индустријске машине за општу употребу (374 милиона долара), природни и индустријски гас (314 милиона долара) и гвожђе и челик (310 милиона долара), а њихов увоз чини 32,5 одсто укупног увоза.
Извезено је робе у вредности од 3.278,8 милиона долара, што је више за 39,6 одсто у поређењу са истим периодом прошле године, а увезено је робе за 7.429,3 милиона долара, што је више за 4,3 одсто у односу на исти период прошле године.
Изражено у еврима, извоз робе имао је вредност од 2.595,4 милиона евра, што чини повећање од 35,2 одсто у односу на исти период претходне године, док је увоз робе имао вредност од 5.894,2 милиона евра, што је више за 1,2 одсто у поређењу са истим периодом прошле године.
Ово кретање увоза у првих девет месеци последица је смањења агрегатне потрошње, пре свега због опадања реалног раста зарада у овој години, али и због предузетих мера монетарне и кредитне политике, као и због уведеног ПДВ-а.
Наиме, увоз многих роба који је био планиран за прве месеце ове године, обављен је у децембру прошле године како би се плаћање ПДВ-а од стране увозника избегло у првим месецима 2005. године. ПДВ је утицао и на резулатате извоза, тако што се фактурна вредност робе, због повраћаја ПДВ-а, сада реално исказује од стране извозника, за разлику од прошле године.
Повећање извоза резултат је и првих ефеката приватизације и реструктурирања предузећа, потписаних и ратификованих уговора о слободној трговини са земљама потписницама Пакта о стабилности, суфицита у размени хране, као и суфицита у размени готових текстилних производа, захваљујући потписаном Споразуму са ЕУ.
Дефицит за период јануар-септембар ове године износио је 4.150,5 милиона долара, што чини смањење од 13,1 одсто у односу на исти период прошле године, а изражено у еврима, дефицит је износио 3.298,8 милиона евра, што чини смањење од 15,5 одсто у односу на исти период прошле године.
Покривеност увоза извозом износила је 44,1 одсто и већа је у односу на покривеност у истом периоду прошле године, када је износила 32,9 одсто. Посматрано у еврима, покривеност увоза извозом је 44 одсто, а у истом периоду прошле године била је 33 одсто.
У структури извоза по намени производа (принцип претежности), у периоду јануар-септембар ове године највише су били заступљени производи за репродукцију 66,3 одсто (2.175,1 милиона долара), роба широке потрошње 28,3 одсто (927 милиона долара) и опрема 5,4 одсто (176,7 милиона долара).
У структури увоза по намени производа највише су били заступљени производи за репродукцију 62,1 одсто (4.610,9 милиона долара), роба широке потрошње 22,2 одсто (1.647,6 милион долара) и опрема 15,7 одсто (1.170,7 милиона долара).
У посматраном периоду, главни спољнотрговински партнери у извозу били су Босна и Херцеговина (524,7 милиона долара), Италија (487,8 милиона долара) и Немачка (337,4 милиона долара), док су у увозу главни спољнотрговински партнери били Руска Федерација (1.207 милиона долара), Немачка (788,5 милиона долара) и Италија (637,6 милиона долара).
Спољнотрговинска робна размена у првих девет месеци ове године највећа је са Европском унијом (више од половине укупне размене). Са Италијом имамо повећан увоз у прошлом месецу због одобреног кредита за увоз опреме, али је повољнија структура размене у односу на прошлу годину када је извоз био 2,5 пута мањи од увоза.
Са Босном и Херцеговином имамо највећи спољнотрговински суфицит, од 319 милиона долара, а захваљујући Споразуму о слободној трговини, као и конкурентности наших производа, суфицит имамо и са Македонијом.
С друге стране, највећи дефицит јавља се у трговини са Руском Федерацијом због увоза енергената, пре свега, нафте и гаса.
Према одсецима Стандардне међународне трговинске класификације (СМТК) у извозу највеће учешће имају гвожђе и челик (466 милиона долара), обојени метали (265 милиона долара), поврће и воће (194 милиона долара), одећа (179 милиона долара) и производи од каучука (158 милиона долара). Извоз ових пет одсека чини 38,5 одсто укупног извоза.
Првих пет одсека са највећим учешћем у увозу су нафта и нафтни деривати (942 милиона долара), друмска возила (476 милиона долара), индустријске машине за општу употребу (374 милиона долара), природни и индустријски гас (314 милиона долара) и гвожђе и челик (310 милиона долара), а њихов увоз чини 32,5 одсто укупног увоза.
-
Београд, 20. децембар 2024.Нове цене горива у наредних седам дана
-
Београд, 18. децембар 2024.Девизни прилив од туризма за десет месеци премашио 2,3 милијарде...
-
Београд, 18. децембар 2024.Држава испуњава све своје обавезе према пољопривредницима
-
Београд, 18. децембар 2024.Наставак рекордног раста извоза ИКТ услуга
-
Београд, 17. децембар 2024.Ускоро меморандум о сарадњи са Азербејџаном на изградњи гасне...
-
Костолац, 13. децембар 2024.Термоелектрана Костолац Б3 постала део система ЕПС-а
-
Београд, 10. децембар 2024.Један од стратешких циљева привлачење инвестиција у домаћу...
-
Београд, 9. децембар 2024.Одбор директора ММФ-а потврдио нови нефинансијски аранжман са...
-
Београд, 6. децембар 2024.У наредних седам дана јефтиније гориво у Србији
-
Београд, 5. децембар 2024.Значајна промоција локалних производа и гастрономског...