Триван је јуче на конференцији „Животна средина ка Европи“ – ЕнЕ19 указао на то да у активностима на побољшању ваздуха морамо деловати локално, а истовремено, размишљати глобално, мењајући фокус ка главним факторима који непосредно утичу на загађење ваздуха, као што су термоенергетски капацитети који се користе за грејање, индивидуална ложишта и саобраћај.
Он је оценио да је привреда кључни фактор промена у друштву, додајући да, ако желимо да побољшамо услове у којима живимо, морамо мењати технологије и примењивати оне које доприносе смањењу загађења животне средине.
Упозоравајући подаци Светске здравствене организације нас подстичу на то да у Србији, чија је енергетска безбедност у директној корелацији са коришћењем угља, пронађемо решења и постигнемо друштвени консензус како бисмо остварили заједничке циљеве на побољшању квалитета ваздуха, навео је министар.
Према његовим речима, Министарство оперативно приступа побољшању животне средине, пружајући подстицај локалним самоуправама да се баве овим питањима и предузимају мере на побољшању квалитета ваздуха у својим заједницама.
Према његовим речима, локалне самоуправе од следеће године морају планирати у оквиру својих буџета средства за гашење индивидуалних котларница и спровођење мера за побољшање саобраћаја.
Триван је најавио и да ће, и у својству копредседавајућег Петог заседања Скупштине Уједињених нација за животну средину - УНЕА 5, искористити овај међународни формат за покретање сарадње и реализацију заједничких акција земаља у региону на побољшању квалитета ваздуха.
У борби за бољи квалитет ваздуха, акције пошумљавања су најбољи начин за промену животне средине набоље, поручио је министар.
На конференцији су говорили и заменик повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности Станојла Мандић, саветник председника Привредне коморе Србије Александар Перић и председник амбасадора одрживог развоја и животне средине Александра Младеновић.
Учесници скупа су својим излагањима и дискусијом указали на различите аспекте проблема загађења ваздуха, али и на могућа решења.
Такође, изнети су подаци Светске здравствене организације о томе да је више од 90 одсто популације у свету изложено загађеном ваздуху и да због тога сваке године превремено умре око седам милиона људи.
Квалитет ваздуха је највећи еколошки ризик за здравље у Европи, где он проузрокује више од 1.000 случајева превремених смрти дневно, што је десет пута више од броја страдалих у саобраћајним несрећама.
Према подацима Светске здравствене организације за 2016. годину, број превремено умрлих за Републику Србију износи 6.592 случаја.
Конференцију „Животна средина ка Европи” – ЕнЕ19, петнаесту по реду, организовали су „Амбасадори одрживог развоја и животне средине“ и Привредна комора Србије.
Скуп је одржан поводом Светског дана заштите животне средине, али истовремено представља званичан УН догађај, којим се у Србији обележава Европска недеља одрживог развоја, наводи се у саопштењу Министарства заштите животне средине.