Јоксимовић је објаснила да се у извештају мери шта је у претходних годину дана, односно од последњег извештаја урађено, те да је у овогодишњем забележен напредак у већини области, да постоје области у којима није евидентиран напредак, али није забележено ни назадовање.
Према њеним речима, извештај може да садржи критичке осврте на одређене делове обавеза које је Србија преузела, и то у смислу темпа, непостојања довољно видљивих резултата, али укупно рећи да је извештај негативан или лошији, то не стоји.
Важно је да смо након добијања извештаја предочили наше мишљење, где мислимо да није до краја евидентирано оно што смо урадили и где мислимо да је било политичких оцена, указала је она.
То је, како је предочила, зато што је процес европских интеграција сусрет две политичке воље, ЕУ и земаља чланица с једне и с друге стране земље кандидата, која је добровољно ушла у тај процес и прихватила да буде надгледана, оцењивана, инструирана у смислу давања инструкција шта треба урадити боље и брже.
Чак и када има разлике у мишљењу, суштина европских интеграција јесте да се дође до договорне платформе, која може да уважи и размимоилажење у мишљењу, али неће блокирати заједнички рад и партнерски однос који је темељ ЕУ, поновила је она, уз оцену да се Србија ту показала као максимално одговоран и озбиљан кандидат.
Према њеним речима, основна порука из извештаја јесте да напретка има, да би требало да се иде брже у неким областима, што ће Србија на прави начин уважити.
Све препоруке за које сматрамо да су оправдане настојаћемо да имплементирамо, али увек ћемо давати и коментаре за оно што мислимо да није довољно примећено или добро интерпретирано, нагласила је Јоксимовић.
Поента статуса кандидата и целог преговарачког процеса су реформе, али суштинска логика је пуноправно чланство. Нова платформа одговорности је и на земљама кандидатима и на ЕУ, при чему земље кандидати треба да покажу пуну посвећеност и незаостајање и назадовање, већ кораке који иду напред, навела је она.
Према њеној оцени, Унија би то требало на адекватан начин да валоризује кроз конкретак напредак, а то је приближавање ЕУ – затварање, отварање поглавља и на крају мора да дође и до чланства.
Реформе су, како је подвукла, важне пре свега због грађана, али и због чланства, које је циљ.
Она је оценила да је Балкан уз све реформе потпуно уклопљив у систем ЕУ и да нам је тамо место.
Да би се кредибилна политика проширења задржала, мислим да је пред нама пуно посла, али и пред ЕУ – да оснажи себе, реформише своје политике, нађе и почне да говори једним гласом о својим заједничким политикама, додала је министарка.
Наша посвећеност европском путу и неодустајање од европских интеграција треба да буду импулс за ЕУ да разуме да је још увек модел који има интегративну моћ да пренесе оно што јесте – мир, безбедност, просперитет, прецизирала је Јоксимовић.
Министарка је оценила да је овогодишњи извештај добио значајну пажњу какву није имао у претходних петнаестак година, посебно имајући у виду то да је Србија добијала извештаје и пре него што су започети преговори са ЕУ.
Ако негде постоји отворена дебата мислим да је то на овогодишњем извештају показано. То потврђује отвореност Владе и укупног друштва, јер носиоци процеса смо сви и није имплементација медијске стратегије и уставних амандмана само обавеза Владе, већ читавог друштва, предочила је она.
Јоксимовић је нагласила да је највећа одговорност Владе да креира амбијент и ефикасно успостави законски оквир да би сви други могли на прави начин да имплементирају, па и цивилно друштво.