Љајић је на отварању 15. међународног сајма привреде у Тешњу навео податак да је удео извоза у БДП-у земаља Западног Балкана 28 одсто, док Словачка има удео од 88 одсто, Словенија и Мађарска 81 одсто, а Бугарска 51 одсто.
Он је рекао да је регион Западног Балкана по стању инфраструктуре 50 одсто испод просека Европске уније, и додао да ће бити потребне 33 године да са постојећим нивоом улагања сустигне просечан ниво капиталних објеката ЕУ.
Потпредседник Владе је навео и да су знатно мања издвајања земаља региона за истраживање и развој, од шест до 48 евра по глави становника у односу на ЕУ, која за ову сврху опредељује 618 евра.
Љајић је рекао да су врло ниска и унутаррегионална улагања на Западном Балкану, која су пет одсто од свих укупних страних инвестиција.
Он је указао на то да се често говори о регионалној сарадњи, које је у пракси све мање због глобалних дешавања, трговинских ратова међу великим силама, али и због тога што се земље у региону Западног Балкана више понашају као конкуренти, него као партнери.
Причамо о регионалној сарадњи, а осим трговине та сарадња се заправо на другим основама и не одвија, а и трговину прати прегршт проблема, нагласио је Љајић.
Према његовим речима, у прилог томе говоре нецаринске баријере и увођење такси које обесмишљавају сваки вид регионалне сарадње.
Љајић је навео пример сарадње нордијских земаља, које су после Другог светског рата схватиле да појединачно не могу да направе неки озбиљнији резултат.
Након тога, како је објаснио, уследила је дубља економска интеграција, да би данас све те земље, које заједно имају приближно 25 милиона становника, биле међу првих десет у свету по квалитету живота и животном стандарду.
Потпредседник Владе је истакао да бројни лоши економски параметри упућују на нужност регионалне сарадње на Западном Балкану.
Да би се поспешила регионална сарадња, потребно је да постоји политичка воља за уклањање свих баријера и стварање заједничког економског простора, објаснио је он.
Према његовим речима, неопходно је унапредити и инфраструктуру на граничним прелазима и ухватити корак са четвртом индустријском револуцијом, што подразумева изградњу широкопојасне инфраструктуре у региону, како би се створило заједничко дигитално тржиште.
Без тога, јаз са развијеним земљама Европе биће још већи него што је тренутно, закључио је Љајић.