Директорка Канцеларије за људска и мањинска права Владе Републике Србије Сузана Пауновић изјавила је јуче да наши старији суграђани често скривају насиље јер се надају да се оно неће поновити или се боје да га пријаве.
Директорка Канцеларије за људска и мањинска права Владе Републике Србије Сузана Пауновић изјавила је јуче да наши старији суграђани често скривају насиље јер се надају да се оно неће поновити или се боје да га пријаве.
Пауновић је на скупу "Борба против насиља над старијим женама", одржаном у оквиру обележавања Међународног дана борбе против насиља над старијим особама, истакла да је прихватање чињенице да је члан породице насилник највећи проблем код суочавања старијих са насиљем.
Управо због тога не смемо да ћутимо када приметимо да овакав вид насиља постоји, поручила је она и додала да подаци показују да су у породичном насиљу у 2018. години убијене 33 жене, од којих су њих девет биле старије.
Према њеним речима, убице су у пет случајева била њихова деца, у два случаја унуци, у два случаја брачни партнери, а у већини случајева службама система заштите жртве нису раније пријављивале насиље, иако су га трпеле.
Председница Скупштине Србије Маја Гојковић, која је отворила поменути скуп, истакла је да се овом виду насиља друштво мора супротставити.
Гојковић је навела да је Скупштина Србије препознала важност ове теме за наше друштво, као и да на овај начин жели да се скрене пажња јавности на насиље и занемаривање са којима се суочавају старије особе.
Она је рекла да се последњих година у јавности отвореније говори о свим облицима насиља, али ретко о насиљу над старим лицима, и да се због тога поставља питање колико се зна о овом проблему.
Према њеним речима, процес старења становништва је демографски тренд у 21. веку, који ниједна држава не сме да занемари.
Пројекције, како је додала, показују да ће 2041. године старије становништво и, посебно, жене старије од 80 година, повећати учешће у укупној популацији наше земље, због чега је од великог значаја да се услови за квалитетан живот старијег становништва обезбеде већ данас.
Ми, као друштво, најпре морамо да се супротставимо бројним стереотипима и предрасудама да су старији суграђани слаби, немоћни и да су само терет за околину. Управо то често може бити окидач за дискриминацију, па и злостављање, занемаривање и насиље, нагласила је Гојковић.
Она је указала на то да насиље, као и дискриминација, ипак много више погађа старије жене у односу на мушкарце, и подсетила на то да су у истраживању, које је спроведено у 19 земаља, а у којем је учествовао и Црвени крст Србије, старије жене навеле да су биле мета дискриминације у више области.
Реч је о областима запошљавања, здравствене заштите, финансијских услуга, приступа развојним програмима, власништву над имовином и управљања имовином и заоставштином, објаснила је Гојковић.
Према њеним речима, дискриминацији су посебно изложене старије жене које живе саме, старије жене са инвалидитетом и старије жене које живе на селу.
Председница Скупштине је рекла да је насиље над женама трећег доба углавном скривено, тако да оне годинама трпе насиље у породици од супружника, деце или других чланова породице, али о томе најчешће ћуте и ретко пријављују насилника.
Према њеним речима, најчешћи разлози за то су страх, осећање срамоте, страх од осуде околине, као и несналажење и незнање коме треба да се обрате.
Поред физичког и психичког насиља, веома је распрострањено и економско насиље, које се манифестује тако што се сва имовина води на супруга, навела је Гојковић, напоменувши да многе жене овог доба, које су остале без посла у процесу приватизације, теже могу поново да се запосле у односу на мушкарце.
Она је поручила да борба против сваког облика насиља, па и насиља над старијима, даје резултате само у ефикасној, свеобухватној и системској сарадњи свих институција.
Гојковић је указала на то да се од Закона о спречавању насиља у породици, који је ступио на снагу у јуну 2017. године, очекује да допринесе ефикаснијој заштити свих жртава насиља у породици, па и старијих особа.