Обележавањем овог дана, Министарство заштите животне средине је, заједно са партнерима и учесницима овог скупа, још једном указало на то да је природа немилосрдна у одговору на последице деловања човека.
Министар заштите животне средине Горан Триван је истакао да се Србија, иако нема изражен процес дезертификације као неке афричке или далекоисточне земље, суочава последњих деценија са свим облицима деградације земљишта.
Он је рекао да забележено повећање просечне годишње температуре ваздуха за 1,2 степена, и прогноза да ће до краја века порасти за 4,2 до 4,5 степени, упозоравају на промену климе у Србији са свим негативним последицама.
Триван је упозорио на то да је Србија једно од подручја на планети које ће бити најизложеније последицама климатских промена, што подразумева појаву претераних суша, а истовремено појаву обилнијих и неправилно сконцентрисаних падавина које прате бујичне поплаве, и значајнија ерозија земљишта.
Министар је нагласио да је земљиште прворазредни природни ресурс који је највише изложен деградацији услед деловања човека, и зато је његово очување и заштита од девастирајућих процеса једно од најзначајних питања у заштити животне средине.
Србија као земља потписница Конвенције о борби против дезертификације, предузима мере за спречавање исушивања и деградације земљишта, међу којима је као значајан практични допринос доношење закона о климатским променама, који ће ову област ускладити са свим другим секторским политикама, објаснио је министар.
Према његовим речима, у циљу спречавања даље деградације земљишта, Србија ће применити неколико најзначајнијих мера, међу којима је на првом месту пошумљавање.
Триван је најавио да ће Министарство и даље наставити да додељује средства из Зеленог фонда локалним самоуправама за пошумљавање.
Декан Шумарског факултета Универзитета у Београду Ратко Ристић истакао је да су шуме најбоље средство за превенцију и ублажавање последица климатских промена, али да се у Србији недовољно интензивно пошумљава.
Он је рекао да је и просторнопланским документима предвиђено да Србија повећа проценат пошумљености са садашњих приближно 31 одсто на 42 одсто, а да је недопустиво да АП Војводина има још увек приближно 6,2 одсто територије под шумом, иако је планирано да се она повећа на око 12 одсто.
Амбасадор Египта у Србији Амр Алгувејли рекао је да су деградација земљишта и смањење билошке разноврсности, које прати тај процес, глобално питање са којим се суочавају бројне земље, и зато се морају тражити заједнички одговори на ове изазове и предузимати заједничке акције.
Он је истакао да ће планови у развијању сарадње Србије и Египта у области заштите животне средине, као и меморандум о разумевању између две земље у овој области, који је у припреми, подразумевати мере у борби против дезертификације у међународним оквирима.
Уједињене нације установиле су 17. јун као Светски дан борбе против дезертификације и суше како би овај проблем ставиле у фокус међународног деловања и заједничких глобалних напора.
Међународна конвенција о борби против дезертификације, заједно са Конвенцијом о биолошкој разноврсности и Оквирном конвенцијом УН о климатским променама представљају кључне међународне платформе за заустављање тренда глобалне деградације животне средине и природе.