П:
О:
Читај ми
"Мирослављево јеванђеље" изложено у Народном музеју
Београд,
4. новембар 2005.
Најстарији и највреднији сачувани српски ћирилични рукопис "Мирослављево јеванђеље", уписан у листу Унеска "Памћење света", од данас до 13. новембра биће изложен у Народном музеју у Београду.
Драган Којадиновић
Аутор:
Бета
Поводом уписивања "Мирослављевог јеванђеља" у листу "Памћење света" у јуну ове године, Народни музеј добио је сертификат Унеска, који ће бити похрањен у музеју.
Министар културе у Влади Републике Србије Драган Којадиновић рекао је тим поводом да је важно да помоћу овог рукописа још једном схватимо шта су темељи нашег националног и културног идентитета.
"Мирослављево јеванђеље" настало је осамдесетих година 12. века, по наруџбини хумског кнеза Мирослава, о чему говори запис на последњем листу књиге. Претпоставља се да је било намењено епископској цркви Светог Петра и Павла у Бијелом Пољу, задужбини кнеза Мирослава и брата великог жупана Стефана Немање, који је владао Хумом на простору данашње Херцеговине. Овај рукопис је по свом саставу јеванђелистар, богослужбена књига у којој су текстови распоређени према читањима у току црквене године. Текст је писан пером у две колумне црном бојом, а већина наслова црвеном бојом. Књига садржи 296 минијатура цртаних пером и бојених четкицом, црвеном, зеленом, жутом и белом бојом и украшених златом. Све заставице, осим прве на којој су приказани јеванђелисти Јован, Марко и Лука под аркадама, једноставног су изгледа и цртане су пером.
Иницијали овог јеванђеља веома су разноврсни, од оних са геометријским преплетом, преко комбинација геометријских и биљних преплета, до оних који садрже елементе биљака и стварних и фантастичних животиња.
"Мирослављево јеванђеље" настало је осамдесетих година 12. века, по наруџбини хумског кнеза Мирослава, о чему говори запис на последњем листу књиге. Претпоставља се да је било намењено епископској цркви Светог Петра и Павла у Бијелом Пољу, задужбини кнеза Мирослава и брата великог жупана Стефана Немање, који је владао Хумом на простору данашње Херцеговине. Овај рукопис је по свом саставу јеванђелистар, богослужбена књига у којој су текстови распоређени према читањима у току црквене године. Текст је писан пером у две колумне црном бојом, а већина наслова црвеном бојом. Књига садржи 296 минијатура цртаних пером и бојених четкицом, црвеном, зеленом, жутом и белом бојом и украшених златом. Све заставице, осим прве на којој су приказани јеванђелисти Јован, Марко и Лука под аркадама, једноставног су изгледа и цртане су пером.
Иницијали овог јеванђеља веома су разноврсни, од оних са геометријским преплетом, преко комбинација геометријских и биљних преплета, до оних који садрже елементе биљака и стварних и фантастичних животиња.
Уметнички и иконографски сликарство “Мирослављевог јеванђеља” комбинује романски стил и византијску традицију, због чега се могућим извором утицаја сматрају преписивачке радионице централне Италије.
Кожни повез јеванђеља није првобитан, већ највероватније потиче из 14. века, и изгледа да је преузет са неког другог рукописа, што потврђује његова величина, техничке и стилске одлике. Украшен је монограмима, флоралним орнаментом и концентричним круговима на укрсницама линија, а на основу монограма претпоставља се да потиче из неког од светогорских манастира.
Први податак о месту чувања "Мирослављевог јеванђеља" у манастиру Хиландар потиче из 1845/6. године, када је руски владика и научник Порфирије Успенски, очаран лепотом књиге, исекао један лист и однео га у Петроград, где се и данас чува у Публичној библиотеци. У време Првог светског рата "Мирослављево јеванђеље" је након преласка српске војске преко Албаније 1916. године доспело на Крф, где је чувано у Главној државној благајни до 1918. године, а потом је смештено у трезор Главне државне банке у Београду. Одатле је 14. јуна 1935. пренето у Музеј кнеза Павла - данас део Народног музеја у Београду. У време Другог светског рата јеванђеље је од 1941. до 1943. године чувано у манастиру Рачи, затим у Народној банци у Београду, а Народном музеју предато је на чување 19. јуна 1945. године, где се и данас налази.
Први податак о месту чувања "Мирослављевог јеванђеља" у манастиру Хиландар потиче из 1845/6. године, када је руски владика и научник Порфирије Успенски, очаран лепотом књиге, исекао један лист и однео га у Петроград, где се и данас чува у Публичној библиотеци. У време Првог светског рата "Мирослављево јеванђеље" је након преласка српске војске преко Албаније 1916. године доспело на Крф, где је чувано у Главној државној благајни до 1918. године, а потом је смештено у трезор Главне државне банке у Београду. Одатле је 14. јуна 1935. пренето у Музеј кнеза Павла - данас део Народног музеја у Београду. У време Другог светског рата јеванђеље је од 1941. до 1943. године чувано у манастиру Рачи, затим у Народној банци у Београду, а Народном музеју предато је на чување 19. јуна 1945. године, где се и данас налази.
-
Београд, 15. јануар 2025.Бестидан покушај прикривања чињеница о насиљу над српским...
-
Београд, 7. јануар 2025.Селаковић упутио саучешће поводом смрти Милорада Милинковића
-
Београд, 6. јануар 2025.Честитка министра културе поводом Божића
-
Београд, 6. јануар 2025.Честитка Рогановића поводом празника Христовог рођења
-
Београд, 30. децембар 2024.Одабран победнички рад за нову зграду Музеја Николе Тесле
-
Бајина Башта, 28. децембар 2024.Отварање Музеја ћирилице у Бајиној Башти 2025. године
-
Београд, 26. децембар 2024.Рогановић честитао јеврејски празник Хануку
-
Београд, 24. децембар 2024.Божићна честитка директора Управе за сарадњу с црквама и верским...
-
Београд, 24. децембар 2024.Предложена обустава новчане накнаде на издавање књига у...
-
Ужице, 23. децембар 2024.Реализација започетих и планираних пројеката у култури у Ужицу