Недимовић је, након потписивања Меморандума, објаснио да ће реализација заједничког пројекта аутоматске противградне заштите у сливу реке Дрине омогућити додатну противградну заштиту и за пољопривредне произвођаче у Србији, а посебно дела Западне Србије који је најчешће погођен градом.
Он је указао на то да Србија улаже у противградни систем преко Дрине јер има интерес да дејством са леве обале реке заштити пољопривреду на својој територији.
Министар је навео да постоји проблем са противградном заштитом западног дела Србије, јер систем из старе СФРЈ више не функционише, па су простори уз Дрину, попут Малог Зворника, Бајине Баште, Љубовије и осталих места увек били изложени граду.
Са друге стране, Република Српска није имала сопствени интерес за покривањем системом противградне заштите тог подручја, па је Србија иницирала потписивање овог меморандума, истакао је Недимовић.
Према његовим речима, детаљи система, који ће се пружати од Зворника до Руда и, уз 25 противградних станица, имати и десет антенских стубова за комуникацију, биће утврђени у студији.
Недимовић је навео податак да је прелиминарна процена да ће инвестицијa, која ће бити финансирана из буџета Србије, износити од 700.000 до 800.000 евра.
Ми на овај начин бранимо део Србије који је највише био изложен граду у последњих десет година, нагласио је министар, при чему је изразио очекивање да ће аутоматски систем противградне заштите бити спреман да дејствује следеће сезоне.
Пашалић је истакао да неће бити проблема око локација за овај систем, јер ће он бити постављен на земљишту које контролишу "Шуме Републике Српске", и додао да би део система могао бити изграђен већ до краја ове године.
Локације смо одредили, можемо веома брзо да уђемо у инсталацију тих система и очекујем да до краја године може да буде инсталирано неколико лансера, навео је Пашалић и додао да ће нове станице бити део противградног система Републике Српске.