Стефановић је, на панелу „Међународна сарадња у области ванредног хуманитарног реаговања и перспективе њеног развоја“, који је одржан у оквиру 10. међународног скупа званичника задужених за питања безбедности у руском граду Уфа, истакао да само заједничким деловањем можемо остварити циљ, а то је, пре свега, заштита људских живота, а онда и заштита животне средине, материјалних добара и културног и историјског наслеђа.
Он је оценио да је овај скуп у Руској Федерацији добра прилика за представљање развоја политика деловања у области управљања ванредним ситуацијама, али и прилика за додатно унапређење знања и размену искустава.
Потпредседник Владе је најавио и заједничку вежбу спасилачких тимова „Србија 2019“ , која ће се, у организацији наше земље и Руске Федерације, одржати од 25. до 27. јуна у Нишу и околини.
Осим српских и руских тимова, учествоваће и спасиоци из још пет земаља – Турске, Мађарске, Босне и Херцеговине, Северне Македоније и Кубе, а придружиће им се и припадници Руско-јерменског хуманитарног центра, објаснио је он.
Према његовим речима, спасилачки тимови имаће прилику да провежбавају здружени одговор у циљу отклањања последица разорног земљотреса и пратећих опасности.
Стефановић је указао на то да је циљ ове вежбе развијање капацитета за одговор и уклањање последица ванредних ситуација, уз ангажовање специјалистичких тимова и коришћење специјалне спасилачке опреме и ваздухоплова.
Потпредседник Владе је подсетио на то да се Србија протеклих година суочила са разним елементарним и другим непогодама, различитог обима и интензитета, изазваних природним или људским деловањем.
Природна катастрофа, која је захватила Србију и наш регион у мају 2014. године, показала је да, уз све постојеће безбедносне изазове са којима се сви суочавамо, елементарне непогоде представљају огроман ризик, рекао је Стефановић.
Он је навео да се током поплава 2014. године Србија није суочила само са ванредном ситуацијом без преседана у нашој новијој историји, већ је то био и период до тада невиђеног ангажовања целокупних домаћих људских и материјалних капацитета, уз велику подршку иностраних спасилачких тимова.
Стога смо из сопственог искуства научили колико је сарадња са другим земљама важна и како може утицати на подизање сопствене безбедности, истакао је Стефановић и додао да је у оваквим случајевима ангажовање сопствених ресурса могуће само до одређене мере.
Потпредседник Владе је објаснио да у једном моменту постаје јасно да они нису довољни, па је зато неопходно затражити помоћ и других земаља.
Он је прецизирао да су у Србији током мајских поплава 2014. године била ангажована 22 тима са 563 члана из 14 земаља, а упоредо са њиховим ангажовањем из многих земаља света је пристизала хуманитарна помоћ за становништво угрожених подручја.
Желео бих, пре свега, да искажем захвалност руским спасиоцима, који су се тада врло брзо прикључили нашим припадницима, али и свима на неизмерној помоћи и подршци том приликом, нагласио је потпредседник Владе.
Према његовим речима, Србија је 2018. године усвојила Закон о смањењу ризика од катастрофа и управљању ванредним ситуацијама, који је донео свеобухватно нормирање превентивних мера и активности ради смањења ризика од катастрофа.
Ново законско решење, како је објаснио, предвиђа ефикасније отклањање последица непогода како би се што пре нормализовали услови за живот и рад у погођеном подручју.
Стефановић је указао на то да се овим законом стављају у први план принципи, плански документи, мере и активности који треба да допринесу што успешнијој превенцији од елементарних и других непогода, јачању отпорности појединаца и заједнице на њихове последице и подизању нивоа спремности за реаговање.
Новину представља и поклањање веће пажње међународној сарадњи, како у домену превенције, тако и у домену хуманитарне помоћи и пружања, односно примања међународне помоћи ради заједничког одговора на последице елементарних и других непогода, рекао је потпредседник Владе.