Аутор:
Информативна служба СПЦ
У раду Сабора учествовали су сви архијереји Српске православне цркве, осим митрополита средње-западноамеричког Христофора и поглавара аутономне Охридске архиепископије архиепископа Јована, утамниченог у скопском затвору.
Средишње питање којим се Сабор бавио на заседању, другом по реду у овој години, јесте питање садашњости и будућности Српске православне цркве и српског народа на Косову и Метохији, с обзиром на предстојећи почетак разговора о статусу покрајине.
Своја гледишта и очекивања по овом питању Сабор је изразио одговарајућом поруком домаћој и међународној јавности, као и посебним обраћањем верницима Српске православне цркве и српском народу.
Суштина саборске поруке састоји се у захтеву да се страдалној СПЦ и угроженом народу на Косову и Метохији најзад обезбеди елементарна слобода и заштита, а да се расправа о статусу води на основу правде, морала и једнаког третмана свих етничких заједница и њихових законитих интереса, у складу са нормама међународног правног поретка.
На позив патријарха Павла, председник Владе Републике Србије Војислав Коштуница, у пратњи председника Координационог центра за Косово и Метохију Санде Рашковић-Ивић, имао је сусрет са члановима Сабора и том приликом их је упознао са ставовима Владе Србије о будућем статусу Косова и Метохије и са корацима које Влада предузима да би се очувала територијална целовитост Србије, са Косовом и Метохијом као њеним интегралним делом.
Сабор је именовао Његово преосвештенство викарног епископа липљанског Теодосија, као потпредседника Одбора Светог архијерејског сабора за Косово и Метохију и представника Српске православне цркве у Комисији за обнову православних храмова на Косову и Метохији, да у предстојећем периоду разговора о Косову и Метохији, одржава контакте са одговорним представницима међународне заједнице у покрајини и упознаје их са званичним ставовима Светог архијерејског синода.
Сабор је, исто тако, задужио епископа Теодосија да редовно извештава Његово преосвестенство епископа рашко-призренског Артемија, као надлежног епархијског архијереја, Свети архијерејски синод и Одбор Светог архијерејског сабора за Косово и Метохију о свим дешавањима и текућим проблемима на Косову и Метохији.
Сабор истиче да се званичним ставовима Српске православне цркве о ситуацији на Косову и Метохији могу сматрати само они ставови које донесу Свети архијерејски синод и Одбор Светог архијерејског сабора за Косово и Метохију, као меродавна саборска тела.
Сабор је са дубоким жаљењем и огорчењем саслушао извештаје архијереја Охридске архиепископије о тешком положају њеног поглавара у скопском затвору Идризово, где је, после бесмислених оптужби и фарсе од суђења, заточен због своје бескомпромисне борбе за црквено јединство и канонски поредак Православне цркве.
Сабор поново, по ко зна који пут, позива носиоце црквеног раскола у Републици Македонији, инспираторе гоњења упереног против Охридске архиепископије и њеног првојерарха, на покајање и на јединство са свим помесним сестринским црквама у благодатној свеправославној пуноћи.
Истовремено, Сабор и овог пута упућује апел свим релевантним установама и органима демократског света, као и организацијама које се залажу за заштиту људских права и слобода, да одлучном акцијом издејствују ослобађање архиепископа Јована и престанак државно-полицијског терора над признатом и законитом Православном црквом у Републици Македонији. После слома комунизма ово је једини пример систематског гоњења Православне цркве у савременој Европи, па и у свету, и страшан изазов демократији и основним вредностима цивилизованог света.
Сабор са забринутошћу прати и појаве шиканирања православних верника, као и серијске нападе на имовину Српске православне цркве и њено уништавање у неким подруцјима Хрватске и Босне и Херцеговине. Сабор констатује да је повратак прогнаника и избеглица на своја огњишта у тим земљама и даље веома ограничен, праћен многим сметњама и неизвесношћу.
Поред свега осталог, зграда православне Богословије у Сарајеву још није враћена док су другим црквама и верским заједницама њихова непокретна добра враћена.
Сабор је, такође, узнемирен учесталим клеветничким испадима против појединих установа Српске православне цркве којима се неосновано и неодговорно приписује да скривају лица оптужена за ратне злочине.
Сабор је, такође, извршио реорганизацију својих одбора – Одбора за Косово и Метохију, Одбора за сабирање података о јасеновачком логору смрти и Одбора за унапређење црквене просвете и школства.
Управо у циљу тог унапређења, Сабор је одлучио да од идуће школске године школовање у богословијама Српске православне цркве поново траје пет година, а не четири године, као што је то био случај у последње време.