Пауновић је, обраћајући се на регионалној конференцији „Декада инклузије Рома“, указала на то да је евидентан јаз између Рома и других делова популације у чланицама ЕУ.
Са овим проблемом, како је додала, суочавају се и земље кандидати за чланство у ЕУ.
Према њеним речима, важно је да је проблем препознат и да постоји јасна свест о томе да је потребно урадити много више како би се смањио постојећи јаз, као и да је неопходно предузимати конкретне мере које доприносе већој интеграцији Рома у друштво.
Важно је и то што је препознато да је ово питање које се не може успешно решавати на нивоу појединачних држава, већ је неопходна координација, регионална сарадња и размена добрих пракси и искустава, указала је Пауновић.
Управо са тим циљем, како је истакла, Србија је део Програма интеграције Рома 2020.
Најважнији циљ "Интеграције Рома 2020" јесте допринос смањењу социјално-економског јаза између Рома и неромске популације на Западном Балкану и у Турској и јачање институционалне обавезе влада у региону да уграде и испуне конкретне циљеве за интеграцију Рома, подсетила је Пауновић.
Она је навела да Србија као земља кандидат за чланство у ЕУ своју политику у овој области заснива на четири основна циља из Оквира ЕУ за националне стратегије за интеграцију Рома: приступу образовању, запошљавању, здравству и становању.
Поред тога, како је додала, фокусирани смо и на такозване унакрсне политике за интеграцију Рома, попут обезбеђења да се усвојене Стратегије примењују на локалном нивоу, јачања антидискриминаторних прописа, унапређења заштите ромске деце и жена и откривања сиромаштва у ромској заједници.
У том циљу алоцирана су национална средства, средства из ЕУ, али и средства из билатералних и других помоћи, истакла је директорка Канцеларије за људска и мањинска права.
Према њеним речима, питања инклузије и положаја Рома налазе се и међу кључним условима у преговарачким поглављима 19, које се тиче социјалне политике и запошљавања, и 23 које се односи на правосуђе и основна права.
Пауновић је подсетила на то да политику социјалног укључивања Рома и Ромкиња Влада Србије прати заједно са ЕК од 2011. године кроз Семинаре о социјалном укључивању Рома и Ромкиња и оствареност усвојених Оперативних закључака.
До сада смо одржали четири семинара. На последњем је усвојено 60 оперативних закључака за шест области (упис у МКР, образовање, запошљавање, социјална и здравствена заштита и слобода кретања) за чију реализацију је задужено 19 ресора, указала је она и најавила да нас крајем 2019. године очекује нови семинар.
Пауновић је, поред чињенице да је боља интерација Рома кључна за поштовање основних права великог броја грађана ЕУ и да доприноси већој социјалној кохезији, оценила да је за све земље региона важно да интеграција има и значајне економске користи.
Роми, како је навела, представљају растући део радно способне популације јер су у просеку стари 25 година, према просеку ЕУ популације од 40 година.
Према недавном истраживању Светске банке, пуна интеграција Рома на тржишту рада донела би неким земљама економску корист од приближно пола милијарде евра.