Они су на скупу презентовали и нове пореске подстицаје, и то "убрзани Р&Д одбитак", "ИП бокс", порески кредит за инвестирање у стартапове, укидање ограничења за признавање трошкова маркетинга, неопорезивање трошкова рекреације запослених и опорезивање хартија од вредности добијених од послодавца.
Пауновић је нагласио да се Србија припрема за развој индустрије знања као сектора који најбрже расте, и то 30 одсто годишње, тако да школски систем прилагођава развоју дигиталних вештина.
ИТ сектор ствара шест одсто бруто домаћег производа и зато се подстиче његов развој, рекао је он и додао да је у основне школе уведена информатика, повећава се број гимназија за дигиталне компетенције, уложено је 100 милиона евра у научне центре и запослено 1.100 доктораната.
Такође, како је напоменуо, од 1. јануара постоји и Фонд за науку који ће омогућити бољу сарадњу науке и привреде.
Костић је подсетио на то да је Србија од 1. јануара, Законом о порезу на добит правних лица и Законом о порезу на добит грађана, увела подстицаје који у многим земљама важе већ више година.
Изменом Закона о порезу на добит правних лица смањен је порез са 15 одсто на три одсто на интелектуалну својину створену у Србији, објаснио је он и напоменуо да је Мађарска то урадила пре десетак година, па Србија уствари покушава да достигне земље које су то урадиле раније.
Према његовим речима, новина је и то што се улагање у стварање бољих радних услова запослених рачуна као трошак и на тај начин се смањује основица за опорезивање, а циљ тог подстицаја јесте да се заустави одлив компанија из земље.