Триван је, конференцији „Зелена економија и економски одрживи системи управљања отпадом у Србији“, објаснио да постоје заинтересовани за овај пројекат, јер Србија годишње потроши најмање 20 милиона евра за збрињавање опасног отпада у иностранству.
Он је нагласио да ниједна локална самоуправа не може да одлучи да се на њеној територији гради постројење за третман опасног отпада без сагласности њених становника, уз оцену да Србија има довољно локација које не би сметале грађанима.
Према његовим речима, технологије су данас потпуно безбедне тако да градња неће додатно загађивати животну средину.
Министар је рекао и да не очекује да наредне године почне ригидна примена Базелске конвенције УН о контроли прекограничног кретања опасног отпада и његовом одлагању, која препоручује да од 2020. године свака земља преузима одговорност за свој опасан отпад.
Истовремено, Триван је поздравио најаву председника Републике да ће покренути нови инвестициони циклус, објаснивши да су улагања у области прераде отпадних вода и чврстог комуналног отпада, инфраструктурна.
Он је навео да би за изградњу 359 система за прераду отпадних вода требало издвојити приближно пет милијарди евра, док је још између 1,5 и две милијарде евра улагања потребно за инфраструктуру за прераду чврстог комуналног отпада.
Нема сумње да то подиже запошаљавање и БДП, указао је министар
и додао да је најважнији део посла ресорног министарства у последње две године био израда пројектно-техничке документације како би се створили услови за инвестирање.
Србија нема својих пет или седам милијарди евра за ову врсту улагања, али у свету постоје веома заинтересовани инвеститори, захваљујући којима би Србија добила постројења којима ће отпадне воде готово потпуно пречистити и довести у ред своју животну средину.
Он је изнео процену да Србију у нередних 20 до 30 година, у зависности од темпа којим се буде ишло, очекују улагања у животну средину од приближно 15 милијарди евра.
Србија крупним корацима иде у правцу зелене, или циркуларне економије, што потврђују бројни примери, од већих инфраструктурних пројеката, до активности као што су пошумљавање, успостављање система за смањење и избацивање кеса из употребе и других резултата који су у складу са њеним принципима.
Зелена економија, како је објаснио, подразумева да би све што радимо, од тога које технологије користимо, до начина на који их користимо, требало заправо да буде у функцији бољег и здравијег живота грађана.
Према његовим речима, оваква економија подразумева други вредносни систем са високом свешћу грађана, решавање питања финансирања, као и активну улогу локалних самоуправа.
За истинске помаке и развој у области заштите животне средине у Србији потребно је и даље развијати отворен дијалог, уз пуноправно учешће свих заинтересованих страна, закључио је министар.
Поред Тривана, у дебати су учествовали и директор Агенције за заштиту животне средине Филип Радовић, представник Удружења оператера амбалаже и амбалажног отпада Кристина Цвејанов и представник Привредне коморе Србије Синиша Митровић.