Илић је на конференцији, поводом представљања радног текста нацрта Акционог плана за прве три године спровођења Националне стратегије за остваривање права жртава и сведока кривичних дела, рекао да подаци показују да у Европи 75 милиона људи постане жртва сваке године.
Једна од три жене изјављује да је сексуално или физички злостављана. У 2016. години догодило се приближно 5.200 убистава и више од 1,3 милиона провала. Милиони људи су преварени, опљачкани или физички нападнути, упозорио је он.
То су, како је нагласио, само неки од података који илуструју колико је систем заштите права жртава важан, те да заштита жртава кривичних дела није само дефинисана Акционим планом за Поглавље 23, већ да је то пре свега обавеза државе.
Према његовим речима, обавеза је државе да обезбеди свеобухватан систем подршке свакој жртви, који одговара њеним потребама и који јој помаже да превазиђе или умањи трауму виктимизације.
Илић је објаснио да бенефите таквог приступа могу да осете не само непосредни корисници овог система, већ и друштво у целини.
У складу са тим, Министарство правде је израду стратегије за остваривање права жртава и сведока кривичних дела за период 2019 – 2025. године поставило као један од својих приоритета, напоменуо је он.
Државни секретар је нагласио да велику подршку том процесу пружа Мисија ОЕБС-а и Делегација ЕУ у Србији, кроз пројекат „Подршка жртвама и сведоцима кривичних дела у Србији“.
Илић је указао на то да су у пратећем акционом плану Стратегије постављена три основна циља – формирање националне мреже служби подршке, унапређење заштите жртава и сведока кривичних дела, као и активан рад на подизању свести о правима жртава и сведока кривичних дела.
Све активности у поменутом плану су усмерене ка овим циљевима и организоване на један постепен и реалистичан начин који гарантује добру припрему за почетак рада служби и ствара могућност да оне буду потпуно функционалне од првог дана њиховог рада, предочио је он.
Истовремено, он је најавио да ће Влада, како би се осигурала пуна имплементација стратегије и акционог плана, формирати координационо тело за подршку жртвама и сведоцима кривичних дела, које ће се састајати квартално.
То тело ће, како је прецизирао, пратити и анализирати мере усмерене на унапређење положаја жртава кривичних дела, као и усвајати извештаје о примени стратегије, уз издавање препорука за унапређење.
Шеф Мисије ОЕБС-а у Србији Андреа Орицио рекао је да су промовисање локалног руковођења над реформским процесима и њихова одрживост кључни принципи на којим ова институција заснива свој рад.
Мисија ОЕБС-а, како је пренео, са задовољством спроводи своју саветодавну улогу како би помогла земљи домаћину у јачању делотворних механизама за заштиту жртава криминала.
Како би се смањио ризик поновљене и секундарне виктимизације, као и страх жртава од одмазде и застрашивања, нацрт акционог плана указује на конкретне активности које релевантни актери треба да предузму, указао је Орицио.
Присутнима на конференцији обратили су се и представник Делегације ЕУ у Србији Леонета Пајер и заменик Републичког јавног тужиоца Зорица Стојшић.
Израда Стратегије за остваривање права жртава и сведока кривичних дела, заједно са пратећим Акционим планом, део је ширег пројекта Министарства правде „Подршка жртвама и сведоцима кривичних дела у Србији“, који спроводи са Мисијом ОЕБС-а у Србији, а финансиран је од стране ЕУ.