Министар финансија у Влади Републике Србије Синиша Мали изјавио је да је подизање животног стандарда грађана основни циљ Владе, и да ће нови инвестициони циклус управо то омогућити.
П:
О:
Читај ми
Подизање животног стандарда грађана основни циљ Владе
Београд,
27. јун 2019.
Мали је, гостујући на Телевизији "О2", истакао да су пред нама два важна пута – један је да одржимо тешко стечену финансијску стабилност, а други да пронађемо нове изворе раста.
Приоритети су нам, пре свега, даље повећање плата и пензија, као и још више новца за капиталне инвестиције, а све то део је новог инвестиционог плана председника Републике, за који је оценио да је визионарски.
Сада када смо обезбедили финансијску стабилност и никада бољу позицију на финансијском тржишту, остаје нам само да наставимо раст, подвукао је он и додао да је један од најбољих начина кроз велика улагања у инфраструктуру, али одговорно и на одрживим основама.
Према његовим речима, поред завршетка Коридора 10, у августу се отвара крак према Бугарској, затим Коридор 11, од Сурчина до Чачка, а ове године предвиђен је и почетак рада на четири ауто-пута, што је све део новог инвестиционог плана.
Такође, како је поручио, од локалних инфраструктура тражићемо и која су то недостајућа улагања у канализациону и водоводну мрежу, а улагаћемо и у фабрике за пречишћавање отпадних вода.
Хоћемо да завршимо мрежу путева у целој Србији, уредимо железничку инфрастуктуру, али и метро у Београду, који ће решити саобраћајне гужве и уједно подстаћи даљи раст економије. Све то ће утицати на раст БДП-а на 5, 6 или 7 одсто годишње, указао је министар.
Он је, говорећи о учешћу на Блумберговом „Форуму о развоју нових тржишта и перспективама у 2019. години“ у Лондону, истакао да нико није очекивао да ћемо остварити такав успех на лондонској берзи.
То је, како је објаснио, била веома важна конференција за Србију јер су на њој учествовали и министри финансија из целог света.
Том приликом је Србија представила не само о реформе које је спровела од 2014. до данас, већ и добре резултате који су остварени, с обзиром на то да смо прошле године имали стопу раста од 4,3 одсто, што је највиша стопа у последњих десет година, предочио је министар.
Према његовим речима, прошле године смо имали 3,5 милијарди евра страних директних инвестиција, у последњих пет година отворено је 180 фабрика, док ове године за првих пет месеци имамо 17 одсто више страних директних инвестиција у односу на прошлу годину.
Он је указао и на невероватан успех постигнут на Лондонској берзи, где је Србија емитовала десетогодишњу обвезницу по историјски ниској каматној стопи.
Сама чињеница, како је рекао, да је неко хтео да инвестира у десетогодишње обвезнице, говори о томе да свет верује у Србију и нашу стабилну економску политику која ће се водити и у будућности.
Наиме, од 2013. године наша земља није била на међународном тржишту капитала и ми смо након толико времена хтели да видимо по којој каматној стопи можемо да се задужимо, с циљем да то што добијемо искористимо да вратимо скупе кредите из 2011. и 2013. године, прецизирао је он.
За милијарду евра које је Србија нудила, тражња је била 6,4 милијарде евра, навео је Мали и објаснио да се више од 300 инвеститора јавило, при чему смо на десетогодишњу обвезницу од милијарду евра добили каматну стопу 1,6 одсто.
Истовремено, министар је указао на то да је за Србију од изузетног значаја скидање са сиве листе ФАТФ, напоменувши да је у међувремену парламент усвојио 12 закона и више од 70 подзаконских аката како бисмо доказали да се снажно боримо против прања новца.
Да реформе нису биле толико тешке, данас не би имали одличну ситуацију у буџету и суфицит већ трећу годину заредом, оценио је он и подсетио на то да је стопа незапослености 2013. била 25,9 одсто, а данас је испод 12 одсто и има тенденцију смањења.
Годинама смо имали дефицит, због чега нам је јавни дуг растао, а сад имамо суфицит трећу годину заредом из ког се финансира повећање плата и пензија и инвестира у нове ауто-путеве, објаснио је Мали.
Према његовој оцени, наша финансијска ситуација је никада боља јер смо за првих пет месеци 8,5 милијарди у суфициту, учешће јавног дуга у БДП-у је између 50 и 51, са тенденцијом смањења, при чему је ниво Мастрихта 60 одсто.
Он је најавио и да ће се на јесен повећати минимална цена рада, с тим што у овом тренутку не може да прецизира тачно колико, јер треба постићи договор са синдикатима и послодавцима, а уколико се не постигне, одредиће је Влада.
Такође, како је најавио, ићи ће се и на смањење оптерећења на зараде, јер економска ситуација то сада дозвољава.
Министар је, говорећи о Комерцијалној банци, истакао да је од седам пристиглих понуда шест проглашено исправним, сада се очекује улазак у такозвани "data room", ради се анализа података и половином септембра треба да се направи понуда.
Проналажење стратешког партнера за ову институцију је један од реформских циљева, подвукао је Мали и прецизирао да је држава власник 43 одсто и да жели да нађе озбиљног инвеститора који ће се посветити развоју банке јер она је наш велики бренд.
Он је најавио и да ће се у септембру усвајати пакет закона о алтернативним и инвестиционим фондовима, нови закони о рачуноводству и о ревизији, уз оцену да ће тај пакет системских закона допринети још више развоју нашег финансијског тржишта.
-
Београд, 6. септембар 2024.Предузети кораци за повећање трговинске сарадње са Русијом
-
Београд, 6. септембар 2024.Потребна системска решења за домаћу кланичну индустрију
-
Београд, 6. септембар 2024.Нижа цена бензина у наредних седам дана
-
Крагујевац, 5. септембар 2024.Аграр и пољопривредна струка на „Шумадијском сајму...
-
Београд, 4. септембар 2024.Хладњачари готово у потпуности исплатили обавезе према...
-
Београд, 4. септембар 2024.Унапређење пољопривредне сарадње Србије и Русије
-
Ваљево, 2. септембар 2024.Акција „Најбоља ценаˮ начин заштите стандарда грађана
-
Београд, 2. септембар 2024.Раст БДП-а у другом кварталу четири одсто
-
Београд, 1. септембар 2024.У наредна два месеца снижене цене више од 700 артикала
-
Београд, 31. август 2024.Унапређење система електронских фактура