Станивуковић, који је данас са представницима великог броја институција у Србији одржао уводни састанак за израду Програма економских реформи (ЕРП) за период од 2020. до 2022. године, а у оквиру процеса европски семестар “лајт“, истакао је да су томе допринели и побољшана позиција земље на међународном тржишту и повољни услови задуживања.
Он је подсетио на то да ЕРП представља најважнији стратешки документ Владе у економском дијалогу са Европском унијом и државама чланицама ЕУ са циљем усклађивања економских политика унутар Србије, региона и са чланицама ЕУ.
Према његовим речима, захваљујући макроекономској стабилности и реформама које се спроводе, Србија је постала најатрактивнија дестинација за улагање у региону, а само у прва четири месеца ове године привучено је 1,5 милијарди евра директних страних инвестиција.
Државни секретар је нагласио да српска привреда наставља побољшање макроекономских показатеља али и да креира нове потенцијале будућег раста.
Станивуковић је нагласио и да ће реформа Управе царина и Пореске управе подржати процес растерећења привредних субјеката али и обезбедити ефикасније сузбијање сиве економије.
Према његовим речима, усвојен је Акциони план који кроз сет контролних и подстицајних мера треба да обезбеди ефикаснију контролу, а са друге стране олакша пословање привреди.
Државни секретар је истакао и значај поменутог документа (ЕРП), наводећи да он настаје као резултат интензивне сарадње великог броја институција у Србији.
У процесу израде посебно је значајна сарадња са представницима цивилног друштва, стручне јавности, локалног нивоа, пословне заједнице и социјалних партнера и Народне скупштине, имајући у виду да ЕРП приказује макро-економски и монетарни оквир у коме се реализују структурне реформе, објаснио је он.
Према његовим речима, учешће у овом програму значајно је за Србију јер оно представља део напора на путу ка пуноправном чланству у ЕУ и укључењу у процес европског семестра координације економских политика у ЕУ.
Станивуковић је објаснио да се о томе разговара са Европском комисијом у оквиру Поглавља 17 – Економска и монетарна политика, које је отворено у децембру 2018. године.
Како је наведено у последњем извештају ЕК из маја ове године за Поглавље 17, успостављен је добар институционални и административни оквир и постигнут је напредак у координацији економске политике, наорочито у креирању и спровођењу структурних реформи, навео је он.
Неопходна је потпуна посвећеност свих учесника да бисмо остварили што бољу кохезију структурних реформи у унапређеном макро-економском и монетарном окружењу и тиме допринели повећању конкурентности привреде и обезбеђењу услова за што већи привредни раст и запошљавање, поручио је државни секретар.
На поменутом уводном састанку, између осталог, представљене су смернице Европске комисије за израду ЕРП за период од 2020. до 2022. године, као и све предвиђене активности у вези са новим циклусом израде овог документа.
Програм eкoнoмских рeфoрми Србија израђује на годишњем нивоу како би обезбедила oдржив и инклузивaн eкoнoмски рaст, а у складу са стратешким циљем смањења развојног јаза између домаће привреде и ЕУ, наводи се у саопштењу Министарства финансија.