Министар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић подсетио је на то да је важно улагати у науку и образовање, истакавши да теме као што су екологија и климатске промене треба да буду присутне у процесу образовања и васпитања.
Шарчевић је оценио да је Закон о науци и истраживањима, који је недавно усвојен, дуго и темељно рађен и да су решења која су у њему садржана добра за будућност свих видова науке.
Према његовим речима, у Србији је у науку уложено 36 одсто више средстава него претходних година, а ради се и на подизању капацитета у овој области, као и на формирању нових института.
Он је, осврћући се на тему скупа, рекао да је у школске програме по први пут уврштена екологија, у гимназијама постоји изборни програм Образовање за одрживи развој, а радиће се и на томе да климатске промене добију још запаженије место у свим нивоима образовања.
Председница Скупштине Србије Маја Гојковић објаснила је да је данашња дебата посвећена утицају климатских промена на друштво и адаптацију друштва на њих, квалитету воде и ваздуха и обновљивим изворима енергије, са циљем да се скрене пажња на значај науке приликом доношења политичких одлука и закона.
Она је нагласила да је посебно битно да се научна јавност укључи у решавање актуелних питања, оценивши да је дошло време да Србија добије закон о климатским променама.
Гојковић је напоменула да је Србија прва земља која организује овај догађај иако није чланица ЕУ, и поручила да су Скупштина и Влада посвећени спровођењу неопходних реформи које ће обезбедити предуслов за развој и бољи положај научника.
Министарка без портфеља задужена за демографију и популациону политику Славица Ђукић Дејановић истакла је да је конференција јединствена прилика да се чују нове идеје и погледи, покрене дијалог о науци и установи њено место у доношењу одлука.
Шеф Делегације ЕУ у Србији Сем Фабрици рекао је да су климатске промене део свакодневног живота и представљају глобални проблем, у чијем решавању мора да се делује и локално, као и да грађани треба да постану свесни појединачне одговорности.
Према његовим речима, препоруке Србији у области заштите животне средине јесу да јача зелени фонд, уведе принцип "загађивач плаћа", као и да донесе закон и стратегију о климатским променама.
Министарка науке Црне Горе Сања Дамјановић оценила је да концепт "Наука у парламенту" треба да се прошири и на остале земље, и поручила да државе у региону морају да делују заједно како би оснажиле науку и иновације.
Циљ одржавања овог скупа био је подстицај дијалога свих релевантних страна како би се отворили нови погледи на значај и место науке приликом доношења политичких одлука и законских регулатива.
Обједињени истраживачки центар (Joint Research Center, JRC) Европске комисије поверио је Министарству просвете, науке и технолошког развоја и Центру за промоцију науке организацију догађаја Science Meets Parliaments (Наука у парламенту) у Србији.
Главни програм догађаја чинеле су три панел-дискусије са темама: Обновљиви извори енергије, Климатске промене и вода и Квалитет ваздуха и гасови стаклене баште.
Овај догађај је до сада одржаван само у земљама чланицама Европске уније, а ово је први пут да се организација препушта земљи која није чланица ЕУ.