Кркобабић, који је и председавајући Националном тиму за препород села Србије, истакао је током састанка са представницима Развојне агенције Србије и регионалних развојних агенција да је од приближно 4.500 насеља у Србији, у фази нестајања њих 1.200.
Он је упозорио на то да се тај процес неће зауставити уколико се млади не врате у село и ако им се не обезбеде услови за живот, и додао да развојне агенције могу да помогну да се ефикасно користе сви расположиви финансијски фондови за помоћ пољопривредницима и развој сеоске инфраструктуре.
Министар је пренео да је предложено да се младима који желе да живе на селу без надокнаде да до 50 хектара обрадивог земљишта које је у државном власништву.
Једини услов за коришћење тог земљишта био би да се на њему организује пољопривредна производња по савременим условима, истакао је Кркобабић и навео податак да је свега 40.000 пољопривредних газдинстава у Србији у власништву млађих од 40 година.
Он је нагласио да је, истовремено с оживљавањем пољопривредне производње, на селу потребно градити школе, здравствене и културне установе и путеве, уз напомену да податак да је 73 одсто домова културе ван функције показује какво је стање у српском селу.
Према његовим речима, за две и по године основано је 475 задруга, при чему је 95 добило укупно милијарду динара финансијске помоћи државе.
Члан Националног тима за препород села Владимир Гоати заложио се за укрупњавање пољопривредних парцела јер су уситњени поседи велика препрека развоју пољопривреде, чему су допринели прописи о наслеђивању земљишта.
Гоати је изнео предлог о измени прописа о наслеђивању како би обрадиво земљиште остајало у власништву једног наследника, а остали би били праведно исплаћени.