Кубуровић је на седници Савета безбедности Уједињених нација у Њујорку, на којој је представљен нови шестомесечни извештај о раду Међународног резидуалног механизма за кривичне судове УН, истакла да се од Механизма отворено тражи да постане средство за политички притисак, уз оцену да ни Тужилаштво ни Механизам немају тај мандат.
Она је нагласила да Србија остварује успешну сарадњу са Механизмом и испуњава преузете обавезе, при чему је подсетила на низ активности које је наша земља предузела у оквиру сарадње са Хагом, а тичу се слободног приступа Тужилаштва свим доказима, документима, архивама и сведоцима и решавања примљених захтева.
Према њеним речима, Србија је, кроз сарадњу са Трибуналом, мењала и унапређивала и свој национални правосудни систем, а условљавањем њеног напретка ка ЕУ стиче се утисак да након свих година напорног рада и изузетних резултата, то није довољно.
Министарка је, осврћући се на констатације из извештаја Тужилаштва о непроцесуирању извршилаца вишег ранга, подсетила на то да су међу лицима испорученим Трибуналу били председник СРЈ, председник Србије, потпредседник Савезне Владе, потпредседник Владе Србије, тројица бивших начелника Генералштаба Војске Југославије, бивши начелник Службе државне безбедности и бројни војни и полицијски генерали.
То није тражено ни од једне друге земље. За друге, није било политичке воље. А правних разлога је свакако било, напоменула је Кубуровић и нагласила да је недопустиво тужиочево помињање етничког чишћења и бројке од 800.000 цивила на Косову и Метохији у марту и априлу 1999. године.
Она је упозорила на то да је манипулација бројевима увек сведочила о пристрасности и доводила до далекосежних последица, и нагласила да се овде ради о подацима пропагандне машинерије, уз помоћ којих је требало оправдати бомбардовање Србије, пре тачно 20 година, без икаквог повода и одлуке Савета безбедности.
Кубуровић је подсетила на то да је тај монструозни чин однео на хиљаде људских живота, за које, како је рекла, изгледа да нико није надлежан, а ни крив.
Управо су пред Међународним кривичним трибуналом, за кривична дела извршена на територији Космета, осуђена лица највишег командног ранга из Србије, само зато што су бранила своју земљу, истакла је министарка.
Она је указала на то да још увек нико није одговарао за прогон и убиства Срба и неалбанског становништва, те да се чини да је правда за жртве ратних злочина на Космету још увек остала недостижна.
Министарка је, говорећи о Специјализованом већу (Суд за ОВК) и Специјализованом тужилаштву, које су основале Привремене институције у Приштини, са седиштем у Хагу, оценила ова тела нису постигла никакве резултате.
Она је обавестила чланове Савета безбедности да од 1. новембра 2018. до 1. јула 2019. године Тужилаштво ЕУЛЕКС-а у Приштини није упутило ниједан захтев за помоћ српском Тужилаштву за ратне злочине, док је Тужилаштво Србије Тужилаштву ЕУЛЕКС-а у Приштини упутило 16 захтева за помоћ, од којих је одговорено на само један захтев.
То, како је истакла, онемогућава процесуирање злочина почињених над Србима и неалбанским становништвом и свакако је један од разлога зашто нема одговорних за прогон Срба са Космета.
Према њеним речима, постоје назнаке да ће доћи до промена дугогодишње праксе превременог пуштања на слободу осуђених пред Трибуналом и Механизмом.
Она је рекла да би оне могле посредно утицати на иницијативу наше земље, покренуту пре више од десет година, да наши држављани издржавају казне у Србији.
Кубуровић је упутила молбу Савету безбедности да размотри постојећу праксу и дозволи да српски држављани казне издржавају у Србији, истичући да је наша земља спремна да прихвати међународни надзор и пружи јасне гаранције да се осуђеници неће наћи на превременој слободи пре одлуке одговарајуће институције.
Министарка је оценила да се тешко може очекивати остварење сврхе кажњавања - ресоцијализација, уколико осуђени казне издржавају у далеким земљама, чији језик не разумеју и где им је могућност контаката са породицама сведена на минимум.
Она је навела и да је сарадња у региону у успону, и нагласила да је сарадња Србије са Босном и Херцеговином на високом нивоу, као и да се нада да ће доћи до унапређења сарадње и са Хрватском.
Кубуровић је подсетила на то да је у мају у Београду организована регионална конференција тужилаца на којој су, поред представника српског Тужилаштва за ратне злочине, учествовале високе делегације тужилаштава БиХ, Хрватске и Црне Горе, као и главни тужилац Механизма Серж Брамерц.
Министарка је, говорећи о раду српског Тужилаштва за ратне злочине, навела податак да је од 1. новембра 2018. до 1. јула 2019. године подигнуто укупно шест оптужница, да је у фази суђења укупно 20 предмета, док је у току истрага у шест предмета против 54 лица.
У истом периоду, како је рекла, Виши суд у Београду донео је пресуде у пет предмета, а Тужилаштво је закључило споразум о признању кривице са једним лицем.
Сви осуђени су Срби. Србија и даље наставља праксу несуђења у одсуству за ратне злочине почињене над српским становништвом, због чега је у фази прекида 27 предмета, којима је обухваћено 132 лица, рекла је Кубуровић.