П:
О:
Читај ми
Није било договора о предаји Луковића
Београд,
14. мај 2004.
Председник Владе Републике Србије Војислав Коштуница у интервјуу за данашње издање дневног листа "Блиц" говори о хапшењу Милорада Луковића, сарадњи са Хашким судом, европским интеграцијама и другим актуелним темама. Званични сајт Владе Србије преноси делове овог разговора.
Војислав Коштуница
Хапшење Милорада Луковића Легије:
-Није било никаквог договора о предаји Милорада Луковића Легије, нити о било каквим гаранцијама Владе Србије. Луковићева предаја је за мене, министре полиције и правде представљала велико изненађење, али с друге стране и задовољство. Јер, што више имате оптужених, сведока, очуваних доказа којима суд располаже, то боље. Суд би био у још бољем положају да има на располагању још неке од оптужених који су у бекству. После Луковићеве предаје, од чланова Владе са њим се срео министар полиције Драган Јочић, који је са њим разговарао о свему ономе што је везано за сам поступак који је законом предвиђен у оваквим ситуацијама. Када је реч о безбедности коју је Легија тражио за себе и своју супругу, питање безбедности чланова породице било кога ко је оптужен није питање нагодбе, већ је ствар закона и државе.
Помоћ Владе породици покојног премијера:
-Разговарао сам с Ружицом Ђинђић. Претходни премијер Зоран Живковић упознао ме је са проблемима када је реч о становању, безбедности породице покојног премијера. Влада се ангажовала око тога да се нешто што је започела прошла влада апсолутно оствари. Разговараћу с Ружицом и о другим стварима које се могу учинити да се још више помогне породици Ђинђић. На претње које су недавно упућене породици Ђинђић, држава ће најодлучније реаговати и пружити пуну безбедност породици убијеног премијера. Србија мора бити безбедна земља и ова Влада ће све учинити да тако и буде.
Поруке ЕУ које је током посете Београду пренео Крис Патен:
- У тим разговорима и са наше и са европске стране потврђена је опредељеност за очување државне заједнице. Да она заиста буде функционалнија, што она и постаје комплетирањем државних институција избором суда, образовањем скупштинских одбора, усвајањем пословника о раду парламента. Кад је реч о европским интеграцијама, остало је отворено питање усаглашавања Акционог плана, чувених 56 пољопривредних производа. У разговору с Патеном на решење тог питања указали су и Маровић и Ђукановић и у том правцу су учињени неки кораци напред, тако да постоји предлог решења о коме се дискутовало и све дотле док оно не буде прихваћено од свих страна, није упутно говорити унапред. Прва Патенова реаговања на тај предлог била су да је реч о конструктивном покушају како би се питање неусклађености царинских стопа пољопривредних производа могло превазићи, и са његове стране није било никаквих условљавања.
Патенова замерка да је сарадња са Хагом недовољна и порука да се заборави на прошлост:
- Те две ствари су повезане и не ради се о замеркама, већ о констатацији чињеница. Не видим велике разлике у тумачењима Патена и Владе о проблему Хага. Тај проблем се мора решити тако да се, уз уважавање садашњих околности, морамо окренути будућности.
Оптужнице Хашког суда против четири генерала:
- Сарадња с Хагом може се остваривати на више начина. Они који критикују ту сарадњу заборављају чињеницу да се велики број српских и црногорских држављана, политичара и војних старешина највишег ранга налази у Хагу. Ниједна друга држава укључена у сукобе на простору бивше Југославије не може се ни примаћи СЦГ. Велики број докумената које је Хаг тражио стављен је на располагање том суду, велики број сведока је ослобођен чувања државне тајне. Суђење генералима у Србији и даље има предност. Требало би брзо образовати нови национални савет за сарадњу с Хашким трибуналом, како бисмо видели како ће се та сарадња даље одвијати. Кад је реч о позивима на добровољну предају, мој став је познат - нису ти позиви у домену права, већ у слободи сваког појединца и његовој одговорности. Важније је нешто друго, на чему инсистира ова Влада, а то је да се дате гаранције поштују и да се оптужени пусте да се бране са слободе до суђења. То Хашки суд није поштовао. Да је таквих случајева било, ствари би стајале другачије.
Да ли је Тужилаштво злоупотребило присуство министра правде Зорана Стојковића у Хагу и да ли је на тај начин Србија понижена као држава:
- Није Србија понижена. Држава је испољила спремност на сарадњу с Хагом и сваки други гест Стојковића не би био добар. По мом најдубљем уверењу, понижено је право, које у овом случају није поштовано. Статут Трибунала није поштован, јер се по статуту државни представници, који потврђују гаранције за оптужене, не могу испитивати, нити третирати као сведоци. Прекршена су правила која би требало да обавезују Хашки суд. Одлазак министра правде у Хаг требало је да буде искоришћен за успостављање сарадње, подстицање на добровољну предају оптужених, решавање њиховог финансијског статуса. И да та сарадња треба да се остварује полазећи од претпоставке невиности, да нико није крив док се то не докаже.
-Није било никаквог договора о предаји Милорада Луковића Легије, нити о било каквим гаранцијама Владе Србије. Луковићева предаја је за мене, министре полиције и правде представљала велико изненађење, али с друге стране и задовољство. Јер, што више имате оптужених, сведока, очуваних доказа којима суд располаже, то боље. Суд би био у још бољем положају да има на располагању још неке од оптужених који су у бекству. После Луковићеве предаје, од чланова Владе са њим се срео министар полиције Драган Јочић, који је са њим разговарао о свему ономе што је везано за сам поступак који је законом предвиђен у оваквим ситуацијама. Када је реч о безбедности коју је Легија тражио за себе и своју супругу, питање безбедности чланова породице било кога ко је оптужен није питање нагодбе, већ је ствар закона и државе.
Помоћ Владе породици покојног премијера:
-Разговарао сам с Ружицом Ђинђић. Претходни премијер Зоран Живковић упознао ме је са проблемима када је реч о становању, безбедности породице покојног премијера. Влада се ангажовала око тога да се нешто што је започела прошла влада апсолутно оствари. Разговараћу с Ружицом и о другим стварима које се могу учинити да се још више помогне породици Ђинђић. На претње које су недавно упућене породици Ђинђић, држава ће најодлучније реаговати и пружити пуну безбедност породици убијеног премијера. Србија мора бити безбедна земља и ова Влада ће све учинити да тако и буде.
Поруке ЕУ које је током посете Београду пренео Крис Патен:
- У тим разговорима и са наше и са европске стране потврђена је опредељеност за очување државне заједнице. Да она заиста буде функционалнија, што она и постаје комплетирањем државних институција избором суда, образовањем скупштинских одбора, усвајањем пословника о раду парламента. Кад је реч о европским интеграцијама, остало је отворено питање усаглашавања Акционог плана, чувених 56 пољопривредних производа. У разговору с Патеном на решење тог питања указали су и Маровић и Ђукановић и у том правцу су учињени неки кораци напред, тако да постоји предлог решења о коме се дискутовало и све дотле док оно не буде прихваћено од свих страна, није упутно говорити унапред. Прва Патенова реаговања на тај предлог била су да је реч о конструктивном покушају како би се питање неусклађености царинских стопа пољопривредних производа могло превазићи, и са његове стране није било никаквих условљавања.
Патенова замерка да је сарадња са Хагом недовољна и порука да се заборави на прошлост:
- Те две ствари су повезане и не ради се о замеркама, већ о констатацији чињеница. Не видим велике разлике у тумачењима Патена и Владе о проблему Хага. Тај проблем се мора решити тако да се, уз уважавање садашњих околности, морамо окренути будућности.
Оптужнице Хашког суда против четири генерала:
- Сарадња с Хагом може се остваривати на више начина. Они који критикују ту сарадњу заборављају чињеницу да се велики број српских и црногорских држављана, политичара и војних старешина највишег ранга налази у Хагу. Ниједна друга држава укључена у сукобе на простору бивше Југославије не може се ни примаћи СЦГ. Велики број докумената које је Хаг тражио стављен је на располагање том суду, велики број сведока је ослобођен чувања државне тајне. Суђење генералима у Србији и даље има предност. Требало би брзо образовати нови национални савет за сарадњу с Хашким трибуналом, како бисмо видели како ће се та сарадња даље одвијати. Кад је реч о позивима на добровољну предају, мој став је познат - нису ти позиви у домену права, већ у слободи сваког појединца и његовој одговорности. Важније је нешто друго, на чему инсистира ова Влада, а то је да се дате гаранције поштују и да се оптужени пусте да се бране са слободе до суђења. То Хашки суд није поштовао. Да је таквих случајева било, ствари би стајале другачије.
Да ли је Тужилаштво злоупотребило присуство министра правде Зорана Стојковића у Хагу и да ли је на тај начин Србија понижена као држава:
- Није Србија понижена. Држава је испољила спремност на сарадњу с Хагом и сваки други гест Стојковића не би био добар. По мом најдубљем уверењу, понижено је право, које у овом случају није поштовано. Статут Трибунала није поштован, јер се по статуту државни представници, који потврђују гаранције за оптужене, не могу испитивати, нити третирати као сведоци. Прекршена су правила која би требало да обавезују Хашки суд. Одлазак министра правде у Хаг требало је да буде искоришћен за успостављање сарадње, подстицање на добровољну предају оптужених, решавање њиховог финансијског статуса. И да та сарадња треба да се остварује полазећи од претпоставке невиности, да нико није крив док се то не докаже.
-
Београд, 18. децембар 2024.Убрзани развој сарадње Србије и Турске у многим областима
-
Београд, 2. децембар 2024.Нови производни капацитети од кључног значаја за енергетски...
-
Београд, 17. новембар 2024.Убрзани раст и развој ИКТ сектора један од приоритета Владе
-
Београд, 14. новембар 2024.Континуираним дијалогом до унапређења области јавног...
-
Београд, 29. октобар 2024.Држава рекламирање кладионица своди на минимум
-
Београд, 27. септембар 2024.Активности на промоцији праве слике Србије у иностранству
-
Београд, 29. август 2024.Значајна искуства Француске у дугорочном обезбеђивању...
-
Београд, 9. август 2024.Отвореним и конструктивним дијалогом против подела у друштву
-
Београд, 7. август 2024.У првих шест месеци забележен пораст броја страних туриста за 10...
-
Београд, 3. август 2024.Неопходни разговори у сфери јавног информисања