П:
О:
Читај ми
Европа заједнички циљ и Србије и Хрватске
Београд,
22. новембар 2005.
Председник Владе Републике Србије Војислав Коштуница оценио је данас да су билатерални односи Србије и Хрватске, уз незнатне осцилације, у узлазној линији од потписивања Споразума о нормализацији односа две земље 1996. године.
Војислав Коштуница
Коштуница је у интервјуу за хрватску агенцију Хина, датом уочи сутрашње званичне посете Хрватској, указао на то да, захваљујући сарадњи надлежних министарстава и институција, билатералне односе карактерише битан напредак.
Он је рекао да се то огледа и у дијалогу двеју земаља које имају истоветне политичке циљеве и исти поглед на будућност регије у различитим сферама - од политике и економије до културе, и навео да се посетом председника Владе Хрватске Ива Санадера Београду у новембру прошле године већ добро започета сарадња додатно конкретизује. Председник Владе Србије подсетио је на то да је сарадња унапређена 2001. године, будући да су потписане две заједничке изјаве о решавању избегличких проблема и имовинских питања Срба у Хрватској.
Коштуница је нагласио да посебно охрабрују раст робне размене и започети процеси приватизације и указао на потребу да обе државе буду подједнако отворене за учешће српских и хрватских привредника у инвестиционим и процесима приватизације. Он је истакао да је културна сарадња задовољавајућа и као пример навео договор о заједничком обележавању 150-годишњице рођења научника Николе Тесле. Када је реч о спорту, председник Владе Србије оценио је да су, изгледа, зла времена за нама, уз напомену да најновија надметања спортских репрезентација показују да се инциденти на спортским борилиштима могу избећи. Коштуница је рекао да је положај националних мањина у обе земље побољшан и додао да је доследна примена Споразума о заштити мањина додатна гаранција за остваривање права мањина. Истовремено, он је изразио велико жаљење због тога што ни десет година после рата људи ни на српској, ни на хрватској страни не знају судбину својих ближњих који су нестали. Колико год то било болно питање, треба му приступити рационално и убрзати обе комисије да овај проблем реше што пре, указао је он и упутио предлог да што пре буде састављен јединствен попис свих несталих на територији сваке од држава, без обзира на етничку припадност. Сматрам то правим начином за решење тог болног питања, које мора искључити и сваку политизацију проблема, истакао је председник Владе Србије и додао да би све боља сарадња правосудних институција требало да допринесе решавању тог питања. Говорећи о отвореним питањима која су приоритетна за српску страну, Коштуница је навео проблеме везане за имовинска права, обнову порушене имовине и станарска права. Према његовим речина, има, нажалост, и инцидената на националној основи, а постоји и проблем потерница за хрватским држављанима српске националности, као и њихова хапшења, која врло често нису утемељена на доказима. Међутим, уверен сам у то да ћемо премијер Санадер и ја, у духу разумевања који је обележавао све наше раније разговоре, успети да створимо претпоставке за то да се тешкоће прво ублаже, а с временом и уклањају, истакао је Коштуница. Од сусрета са Санадером, како је нагласио, очекује постизање договора о даљем унапређењу билатералне сарадње, проширење уговорене сарадње у области правосуђа и имовинско-правних односа, успостављање ефикасне конзуларне регулативе, као и прекограничне сарадње поводом низа питања, између осталог и у случају природних катастрофа. Коштуница је најавио да ће предложити рад на споразумима из области саобраћаја, телекомуникација, пољопривреде и културно-просветне сарадње, а као добар пример сарадње поменуо је обнову трајектне линије Вуковар-Бач, као и предстојећу обнову железничког моста на Дунаву. Говорећи о значају српско-хрватске регионалне сарадње, председник Владе Србије навео је да цени став Санадера који је рекао да је "дужност свих у регији да својим искуством и познавањем стварног стања помогну међународној заједници у проналажењу правог решења за Косово, којег не може бити без сагласности Београда". Заједнички циљ Србије и Хрватске је Европа, а добросуседство је битна претпоставка да се до њега дође, рекао је Коштуница и закључио да је то само један од разлога због којих треба уложити додатно стрпљење, такт и добру вољу како бисмо унапредили узајамну сарадњу.
Он је рекао да се то огледа и у дијалогу двеју земаља које имају истоветне политичке циљеве и исти поглед на будућност регије у различитим сферама - од политике и економије до културе, и навео да се посетом председника Владе Хрватске Ива Санадера Београду у новембру прошле године већ добро започета сарадња додатно конкретизује. Председник Владе Србије подсетио је на то да је сарадња унапређена 2001. године, будући да су потписане две заједничке изјаве о решавању избегличких проблема и имовинских питања Срба у Хрватској.
Коштуница је нагласио да посебно охрабрују раст робне размене и започети процеси приватизације и указао на потребу да обе државе буду подједнако отворене за учешће српских и хрватских привредника у инвестиционим и процесима приватизације. Он је истакао да је културна сарадња задовољавајућа и као пример навео договор о заједничком обележавању 150-годишњице рођења научника Николе Тесле. Када је реч о спорту, председник Владе Србије оценио је да су, изгледа, зла времена за нама, уз напомену да најновија надметања спортских репрезентација показују да се инциденти на спортским борилиштима могу избећи. Коштуница је рекао да је положај националних мањина у обе земље побољшан и додао да је доследна примена Споразума о заштити мањина додатна гаранција за остваривање права мањина. Истовремено, он је изразио велико жаљење због тога што ни десет година после рата људи ни на српској, ни на хрватској страни не знају судбину својих ближњих који су нестали. Колико год то било болно питање, треба му приступити рационално и убрзати обе комисије да овај проблем реше што пре, указао је он и упутио предлог да што пре буде састављен јединствен попис свих несталих на територији сваке од држава, без обзира на етничку припадност. Сматрам то правим начином за решење тог болног питања, које мора искључити и сваку политизацију проблема, истакао је председник Владе Србије и додао да би све боља сарадња правосудних институција требало да допринесе решавању тог питања. Говорећи о отвореним питањима која су приоритетна за српску страну, Коштуница је навео проблеме везане за имовинска права, обнову порушене имовине и станарска права. Према његовим речина, има, нажалост, и инцидената на националној основи, а постоји и проблем потерница за хрватским држављанима српске националности, као и њихова хапшења, која врло често нису утемељена на доказима. Међутим, уверен сам у то да ћемо премијер Санадер и ја, у духу разумевања који је обележавао све наше раније разговоре, успети да створимо претпоставке за то да се тешкоће прво ублаже, а с временом и уклањају, истакао је Коштуница. Од сусрета са Санадером, како је нагласио, очекује постизање договора о даљем унапређењу билатералне сарадње, проширење уговорене сарадње у области правосуђа и имовинско-правних односа, успостављање ефикасне конзуларне регулативе, као и прекограничне сарадње поводом низа питања, између осталог и у случају природних катастрофа. Коштуница је најавио да ће предложити рад на споразумима из области саобраћаја, телекомуникација, пољопривреде и културно-просветне сарадње, а као добар пример сарадње поменуо је обнову трајектне линије Вуковар-Бач, као и предстојећу обнову железничког моста на Дунаву. Говорећи о значају српско-хрватске регионалне сарадње, председник Владе Србије навео је да цени став Санадера који је рекао да је "дужност свих у регији да својим искуством и познавањем стварног стања помогну међународној заједници у проналажењу правог решења за Косово, којег не може бити без сагласности Београда". Заједнички циљ Србије и Хрватске је Европа, а добросуседство је битна претпоставка да се до њега дође, рекао је Коштуница и закључио да је то само један од разлога због којих треба уложити додатно стрпљење, такт и добру вољу како бисмо унапредили узајамну сарадњу.
-
Београд, 17. јул 2024.Влада ће у вези са пројектом „Јадар“ наставити да ради у...
-
Београд, 12. јул 2024.Србија проналази изворе раста на путу ка побољшању животног...
-
Београд, 26. јун 2024.На превентивним прегледима више од 2.300 грађана открило неку...
-
Београд, 24. јун 2024.Трансформацијом ЕПС-а до снажне профитабилне компаније
-
Београд, 4. јун 2024.Свеобухватно побољшање материјалног положаја припадника...
-
Београд, 12. април 2024.Србија сачувала макроекономску стабилност
-
Београд, 11. април 2024.Држава дугорочно размишља о развоју енергетског сектора
-
Београд, 6. март 2024.У овој години 315 милиона динара за развој мање развијених региона
-
Београд, 31. децембар 2023.Стопа криминала ове године нижа за готово 18 одсто
-
Београд, 23. август 2023.Снажан раст извоза ИКТ сектора резултат развоја иновација