Потпредседник Владе Републике Србије и министар трговине, туризма и телекомуникација Расим Љајић отворио је данас туристичко-информативни центар у Косјерићу, у којем ће посетиоци моћи да сазнају све релевантне информације о овој вароши.
Било да имате питање, коментар, сугестију или било какав проблем који је у оквиру надлежности Владе, пошаљите нам своју поруку и потрудићемо се да вам одговоримо у најкраћем року. Уколико ваш проблем излази из оквира наших овлашћења, проследићемо поруку надлежној институцији.
Потпредседник Владе Републике Србије и министар трговине, туризма и телекомуникација Расим Љајић отворио је данас туристичко-информативни центар у Косјерићу, у којем ће посетиоци моћи да сазнају све релевантне информације о овој вароши.
Љајић је изразио уверење да ће овај центар, који је настао рестаурацијом и адаптацијом Старог хана, убудуће бити место културно-туристичких дешавања, која ће унапредити туристичку понуду Косјерића и Западне Србије.
Он је навео да је у рестаурацију Старог хана, прве зграде у Косјерићу, ресорно министарство уложило 10 милиона динара.
Србија годинама уназад у овој области бележи двоцифрене стопе раста, захваљујући водећим туристичким дестинацијама. Тај раст подстиче се и развојем оних дестинација које имају потенцијале, објаснио је Љајић.
Косјерић је једна од тих дестинација, у којој морамо понудити нове садржаје, попут Визиторског центра, али и објединити и туризам и пољопривреду, рекао је он и најавио изградњу зелене пијаце у Косјерићу, на којој ће се туристима продавати органска храна из овог краја.
Према његовим речима, шанса Косјерића је и близина Дивчибара и Златибора и ту шансу ова општина, уз помоћ Владе и ресорног министарства, мора искористити.
Директорка Туристичке организације Косјерић Снежана Јоксимовић истакла је да је адаптација Старог хана у Визиторски центар са сталном изложбом о историји тог места, део првог системског програма заштите и презентације културног наслеђа који је значајан за културни идентитет грађана и у функцији је одрживог културног туризма.
Хан је 1854. године подигао Антоније Радојевић, потомак првог досељеника Антонија Косијера. Служио је за прихватање путника и трговаца на путу ка Дубровнику, Босни или Београду. Зграда је данас под заштитом државе.