Министар без портфеља у Влади Републике Србије задужен за регионални развој и координацију рада јавних предузећа Милан Кркобабић изјавио је данас да је за непуне две и по године у Србији формирано 550 задруга.
Министар без портфеља у Влади Републике Србије задужен за регионални развој и координацију рада јавних предузећа Милан Кркобабић изјавио је данас да је за непуне две и по године у Србији формирано 550 задруга.
Кркобабић је, уочи округлог стола "Задругарство јуче, данас, сутра", у Палати Србија, истакао да је пројекат "500 задруга у 500 села" постигао свој циљ, али да ће се ова акција наставити како би свако веће село у Србији имало задругу, јер се без таквог удруживања не може говорити о опстанку села.
Он је оценио да оснивање толиког броја задруга представља препород задругарства у Србији чиме је отклоњено неповерење пољопривредника у овакав облик организације.
Кркобабић, који је и копредсеник Националног тима за препород села Србије, навео је да се у 550 великих села Србије око нових задруга окупило у просеку пет до десет домаћинстава, са још 20 до 100 домаћинстава коопераната.
Министар је рекао да је задругарство императив 21. века јер решава организациона питања и повезивања пољопривредника, проблеме малих поседа, али и омогућује трансфер знања и технологија, са циљем да производи пољопривредника дођу на што више тржишта.
Он је истакао и допринос Српске академије наука и уметности (САНУ) и Одбора за село, чија је идеја обнова задругарства у Србији.
Влада Србије је ту идеју подржала и својим програмима помоћи за 2017., 2018. и 2019. годину укупно ће издвојити 1,7 милијарди динара подстицајних средстава за задруге, прецизирао је министар и додао да су у досадашњој реализацији тог пројекта помоћ добиле 94 задруге.
Према његовим речима, у развоју задругарства даље треба разматрати освајање тржишта и тако омогућити да производи пољопривредника у што већем обиму стигну у велике трговинске ланце и да се извозе.
Кркобабић је указао на то да се ради и на увођењу виших организационих облика задругарства као што су сложене задруге, односно на специјализацији задруга и њиховом повезивању, уз више фазе прераде и јасна обавезујућа правила рада.
Како је објаснио, све се ради с циљем да се младима створе услови за то да остану на селу, јер је сада тек сваки 14. носилац пољопривредног газдинства у Србији млађи од 40 година.
Председник Одбора за село САНУ Драган Шкорић навео је да је циљ да се образовање, односно знање у селима подигне на виши ниво.
Он је оценио да је добар корак учињен кроз пројекат "500 задруга у 500 села", јер је пробуђена свест код пољопривредника о томе да су јачи једино удружени, односно да са новим знањем и перманентним образовањем могу бити конкурентни на глобалном тржишту.
Битно је да се уради и реонизација производње, јер не може све да се гаји на сваком месту, али и да се хиљаде запуштених ливада и пашњака оспособи за органску производњу, наглaсио је Шкорић.