П:
О:
Читај ми
Регистрација неопходан услов за интеграцију Рома
Београд,
28. новембар 2005.
Министар унутрашњих послова у Влади Републике Србије Драган Јочић истакао је данас да је МУП, у складу са Националном стратегијом за решавање проблема Рома, покренуо Програм за регулисање личног статуса Рома и указао на то да највећу препреку у том процесу представља нерешено држављанство и непријављивање места пребивалишта.
Аутор:
ФоНет
Јочић је на отварању регионалне конференције о регистрацији Рома у југоисточној Европи истакао да се тај проблем мора решити да би се кренуло у даљи процес и навео да МУП Србије припрема низ нових предлога у области грађанског права, чијим ће се усвајањем обезбедити поједностављивање процедура за издавање личних карата.
Он је додао да је у оквиру тог процеса и увођење јединственог информативног система и идентификационих картица.
Министар за људска и мањинска права државне заједнице Србија и Црна Гора Расим Љајић оценио је да је проблем регистрације припадника ромске заједнице тема од које зависи њихова интеграција у друштво не само у СЦГ, већ и у региону.
Љајић је подсетио на то да је СЦГ 2002. године усвојила Националну стратегију за решавање проблема Рома која издваја четири приоритетне области: становање, запошљавање, образовање и здравство, али се у њој дефинишу и проблеми као што су култура, информисање и проблеми интерно расељених особа са Косова и Метохије.
Министарство за људска и мањинска права је на основу те стратегије и уз помоћ ромског Националног савета, Владе Србије и невладиних организација сачинило четири акциона плана у те четири приоритетне области за побољшање укупног социјално-економског положаја Рома у Србији, указао је Љајић.
Он је нагласио да је проблем личних докумената један од главних проблема у остваривању свих тих права и додао да, према званичним подацима, у Србији живи приближно 100.000 припадника ромске заједнице, док је незванично број већи и износи од 400 до 500 хиљада.
Међу Ромима, како је навео, постоје четири групе оних који немају лична документа и то су они који живе у нелегалним насељима (којих је у Србији 593), интерно расељени Роми са Косова и Метохије и расељени из република бивше Југославије, као и они који се на основу Споразума о реадмисији враћају у СЦГ.
Према његовим речима, Министарство за људска и мањинска права отвориће канцеларију за реадмисију на београдском аеродрому како би се повратници регистровали и како би им се пружила правна помоћ и помогло у процесу реинтеграције.
Заменик шефа ОЕБС-а у СЦГ Даглас Вејк оценио је да је интеграција Рома у друштво проблем не само у региону већ у целој Европској унији.
Он је указао на то да истраживања показују да су Роми најрањивија група чије се питање мора решити, као и да је проблем издавања личних докумената неопходан за тај процес.
Директор Канцеларије за демократске институције и људска права Кристијан Штрохал рекао је да се политички интерес мора демонстрирати кроз преузимање одговорности за решавање проблема не само на регионалном већ и на националном и локалном нивоу, уз напомену да све чланице ОЕБС-а морају да преузму одговорност за спровођење акционог плана за побољшање стања Рома.
Министар за људска и мањинска права државне заједнице Србија и Црна Гора Расим Љајић оценио је да је проблем регистрације припадника ромске заједнице тема од које зависи њихова интеграција у друштво не само у СЦГ, већ и у региону.
Љајић је подсетио на то да је СЦГ 2002. године усвојила Националну стратегију за решавање проблема Рома која издваја четири приоритетне области: становање, запошљавање, образовање и здравство, али се у њој дефинишу и проблеми као што су култура, информисање и проблеми интерно расељених особа са Косова и Метохије.
Министарство за људска и мањинска права је на основу те стратегије и уз помоћ ромског Националног савета, Владе Србије и невладиних организација сачинило четири акциона плана у те четири приоритетне области за побољшање укупног социјално-економског положаја Рома у Србији, указао је Љајић.
Он је нагласио да је проблем личних докумената један од главних проблема у остваривању свих тих права и додао да, према званичним подацима, у Србији живи приближно 100.000 припадника ромске заједнице, док је незванично број већи и износи од 400 до 500 хиљада.
Међу Ромима, како је навео, постоје четири групе оних који немају лична документа и то су они који живе у нелегалним насељима (којих је у Србији 593), интерно расељени Роми са Косова и Метохије и расељени из република бивше Југославије, као и они који се на основу Споразума о реадмисији враћају у СЦГ.
Према његовим речима, Министарство за људска и мањинска права отвориће канцеларију за реадмисију на београдском аеродрому како би се повратници регистровали и како би им се пружила правна помоћ и помогло у процесу реинтеграције.
Заменик шефа ОЕБС-а у СЦГ Даглас Вејк оценио је да је интеграција Рома у друштво проблем не само у региону већ у целој Европској унији.
Он је указао на то да истраживања показују да су Роми најрањивија група чије се питање мора решити, као и да је проблем издавања личних докумената неопходан за тај процес.
Директор Канцеларије за демократске институције и људска права Кристијан Штрохал рекао је да се политички интерес мора демонстрирати кроз преузимање одговорности за решавање проблема не само на регионалном већ и на националном и локалном нивоу, уз напомену да све чланице ОЕБС-а морају да преузму одговорност за спровођење акционог плана за побољшање стања Рома.
-
Београд, 28. јул 2024.Обележена 110-годишњица почетка Првог светског рата
-
Суботица, 28. јул 2024.У Суботици отворен летњи камп за децу из дијаспоре и региона
-
Београд, 28. јул 2024.Мацура отворила Малозворничку регату на Зворничком језеру
-
Београд/Дрвар, 27. јул 2024.Стварање бољих услова за опстанак српског народа ван граница...
-
Топола, 27. јул 2024.У Тополи отворен тематски летњи камп за младе из региона и...
-
Београд/Париз, 27. јул 2024.Отворена „Српска кућа“ у Паризу
-
Смедеревска Паланка, 27. јул 2024.Економски снажна породица гарант будућности Србије
-
Београд/Требиње, 27. јул 2024.Размена искустава у циљу боље подршке и заштите жртава насиља
-
Београд/Баку, 26. јул 2024.Проширење сарадње са Азербејџаном у области културе
-
Ваљево, 26. јул 2024.Реконструкција Опште болнице Ваљево по светским стандардима