Градинац је навео да ће до краја године бити успостављен систем финансирања трансплантација, као и да ће бити основан координациони центар коме ће болнице пријављивати потенцијалне донаторе органа и који ће болницама давати информације о расположивим донаторима.
Када то буде завршено, Србија ће моћи да се прикључи европском програму за размену органа "Еуротрансплант", рекао је Градинац и напоменуо да на трансплантацију бубрега у Србији чека више од 3.000 људи, да њих 50 чека на трансплантацију јетре, а да је пет пацијената на листи чекања за срце.
Градинац, који се налази на челу Републичке стручне комисије за трансплантацију органа, најавио је да ће на састанку који ће министар Томица Милосављевић сутра одржати са представницима Републичког завода за здравствено осигурање, бити утврђен број трансплантација које би следеће године требало да буду обављене о трошку Завода.
Према његовим речима, годишње би се са милион евра могло финансирати 30 до 40 трансплантација бубрега, 10 до 15 трансплантација јетре и пет трансплантација срца, што кошта мање него неке друге неопходне процедуре ако се не обави та врста операције, при чему се, на пример за дијализу, годишње издвоји 40 милиона евра.
Помоћник министра је рекао да су при крају припреме да се у Србији изврши и прва трансплантација срца.
Стручњаци са ВМА данас су саопштили да се оба пацијента којима је у последњих пет дана на ВМА у Београду трансплантирана јетра осећају добро.
Према наводима лекара, пре трансплантације, Зорица Боровић (1976) и Владимир Неранђић (1980) били су у терминалним фазама болести, с обзиром на то да је Боровићева имала цирозу јетре изазвану највероватније аутоимуним хепатитисом, док је Неранђић боловао од Вилсонове болести, тешког обољења метаболизма.
Поред трансплантација јетре, урађене су, захваљујући истим донаторима органа, још четири трансплантације бубрега.
Други донатор органа је пријављен из Клиничког центра Нови Сад, а у том центру су урађене две од наведене четири трансплантације бубрега.
Оба донора органа, која су била у стању мождане смрти, нису имала донаторске картице којима се потврђује да желе да то учине, али су њихове породице дале пристанак за експлантацију органа.
Стручњаци ВМА изразили су захвалност породицама преминулих, чија се имена не објављују у складу са етичким правилима и законима који важе у свету.