П:
О:
Читај ми
Повећана спољнотрговинска размена за период јануар-октобар
Београд,
30. новембар 2005.
Републички завод за статистику саопштио је да је укупна спољнотрговинска робна размена Републике Србије за период јануар-октобар 2005. године износила 12.182,2 милиона долара, што чини повећање од 12,3 одсто у односу на исти период прошле године.
Посматрано у еврима, спољнотрговинска робна размена износила је 8.850,3 милиона евра, што чини повећање од 9,7 одсто у поређењу са истим периодом претходне године.
Извезено је робе у вредности од 3.659,9 милиона долара, што чини повећање од 35,3 одсто у односу на исти период прошле године, а увезено је робе за 8.522,3 милиона долара, што је за 4,6 одсто више у односу на исти период прошле године. Изражено у еврима, извоз робе имао је вредност од 2.911,6 милиона евра, што чини повећање од 33 одсто у односу на исти период претходне године, а увоз робе имао је вредност од 6.798,9 милиона евра, што је за 2,3 одсто више у односу на исти период прошле године.
Ово кретање увоза у првих десет месеци последица је смањења агрегатне потрошње, пре свега због опадања реалног раста зарада у овој години, као и због предузетих мера монетарне и кредитне политике.
Такође, ово кретање увоза последица је и уведеног ПДВ-а. Наиме, увоз многих роба који је био планиран за прве месеце ове године, обављен је у децембру протекле године како би се плаћања ПДВ-а од стране увозника избегла у првим месецима 2005. године. ПДВ је утицао и на резултате извоза, тако што се фактурна вредност робе, због повраћаја ПДВ-а, сада реално исказује од стране извозника, за разлику од прошле године.
Повећање извоза резултат је првих ефеката приватизације и реструктурирања предузећа, као и потписаних и ратификованих уговора о слободној трговини са земљама потписницама Пакта за стабилност, као и суфицита у размени хране и готових текстилних производа, захваљујући потписаном Споразуму са ЕУ.
Дефицит за период јануар-октобар ове године износио је 4.862,4 милиона долара, што чини смањење од 10,6 одсто у односу на исти период прошле године, а изражено у еврима дефицит је износио 3.887,6 милиона евра, што чини смањење од 12,4 одсто у односу на исти период прошле године.
Покривеност увоза извозом износила је 42,9 одсто и већа је у односу на покривеност у истом периоду протекле године, када је износила 33,2 одсто. Посматрано у еврима, покривеност увоза извозом је 42,8 одсто, а у истом периоду прошле године била је 33,2 одсто.
У структури извоза по намени производа (принцип претежности), у периоду јануар-октобар ове године, највише су били заступљени производи за репродукцију - 66,8 одсто (2.443,4 милиона долара), роба за широку потрошњу - 27,9 одсто (1.019,9 милиона долара) и опрема - 5,3 одсто (196,6 милиона долара).
У структури увоза по намени производа највише су били заступљени производи за репродукцију 62,4 одсто (5.319,1 милиона долара), роба за широку потрошњу 21,2 одсто (1.810 милиона долара) и опрема 16,4 одсто (1.393,1 милион долара).
У посматраном периоду, главни спољнотрговински партнери у извозу били су Босна и Херцеговина (589,4 милиона долара), Италија (536,9 милиона долара) и Немачка (376,5 милиона долара), а у увозу Руска Федерација (1.380,3 милиона долара), Немачка (895,1 милион долара) и Италија (729,8 милиона долара).
Спољнотрговинска робна размена у првих десет месеци ове године највећа је са Европском унијом (више од половине укупне размене). Са Италијом је повећан увоз у протекла два месеца због одобреног кредита за увоз опреме, али је повољнија структура размене него прошле године, док са Босном и Херцеговином имамо највећи спољнотрговински суфицит од 354 милиона долара.
Захваљујући Споразуму о слободној трговини, као и конкурентности наших производа, суфицит имамо и са Македонијом, док се највећи дефицит јавља у трговини са Руском Федерацијом због увоза енергената, пре свега нафте и гаса.
Према одсецима Стандардне међународне трговинске класификације (СМТК) у извозу највеће учешће имају гвожђе и челик (517 милиона долара), обојени метали (290 милиона долара), поврће и воће (217 милиона долара), одећа (202 милиона долара) и разни готови производи (175 милиона долара). Извоз ових пет одсека чини 38,3 одсто укупног извоза.
Првих пет одсека са највећим учешћем у увозу су нафта и нафтни деривати (1.122 милиона долара), друмска возила (558 милиона долара), индустријске машине за општу употребу (417 милиона долара), гас, природни и индустријски (350 милиона долара) и гвожђе и челик (343 милиона долара), а њихов увоз чини 32,7 одсто укупног увоза.
Извезено је робе у вредности од 3.659,9 милиона долара, што чини повећање од 35,3 одсто у односу на исти период прошле године, а увезено је робе за 8.522,3 милиона долара, што је за 4,6 одсто више у односу на исти период прошле године. Изражено у еврима, извоз робе имао је вредност од 2.911,6 милиона евра, што чини повећање од 33 одсто у односу на исти период претходне године, а увоз робе имао је вредност од 6.798,9 милиона евра, што је за 2,3 одсто више у односу на исти период прошле године.
Ово кретање увоза у првих десет месеци последица је смањења агрегатне потрошње, пре свега због опадања реалног раста зарада у овој години, као и због предузетих мера монетарне и кредитне политике.
Такође, ово кретање увоза последица је и уведеног ПДВ-а. Наиме, увоз многих роба који је био планиран за прве месеце ове године, обављен је у децембру протекле године како би се плаћања ПДВ-а од стране увозника избегла у првим месецима 2005. године. ПДВ је утицао и на резултате извоза, тако што се фактурна вредност робе, због повраћаја ПДВ-а, сада реално исказује од стране извозника, за разлику од прошле године.
Повећање извоза резултат је првих ефеката приватизације и реструктурирања предузећа, као и потписаних и ратификованих уговора о слободној трговини са земљама потписницама Пакта за стабилност, као и суфицита у размени хране и готових текстилних производа, захваљујући потписаном Споразуму са ЕУ.
Дефицит за период јануар-октобар ове године износио је 4.862,4 милиона долара, што чини смањење од 10,6 одсто у односу на исти период прошле године, а изражено у еврима дефицит је износио 3.887,6 милиона евра, што чини смањење од 12,4 одсто у односу на исти период прошле године.
Покривеност увоза извозом износила је 42,9 одсто и већа је у односу на покривеност у истом периоду протекле године, када је износила 33,2 одсто. Посматрано у еврима, покривеност увоза извозом је 42,8 одсто, а у истом периоду прошле године била је 33,2 одсто.
У структури извоза по намени производа (принцип претежности), у периоду јануар-октобар ове године, највише су били заступљени производи за репродукцију - 66,8 одсто (2.443,4 милиона долара), роба за широку потрошњу - 27,9 одсто (1.019,9 милиона долара) и опрема - 5,3 одсто (196,6 милиона долара).
У структури увоза по намени производа највише су били заступљени производи за репродукцију 62,4 одсто (5.319,1 милиона долара), роба за широку потрошњу 21,2 одсто (1.810 милиона долара) и опрема 16,4 одсто (1.393,1 милион долара).
У посматраном периоду, главни спољнотрговински партнери у извозу били су Босна и Херцеговина (589,4 милиона долара), Италија (536,9 милиона долара) и Немачка (376,5 милиона долара), а у увозу Руска Федерација (1.380,3 милиона долара), Немачка (895,1 милион долара) и Италија (729,8 милиона долара).
Спољнотрговинска робна размена у првих десет месеци ове године највећа је са Европском унијом (више од половине укупне размене). Са Италијом је повећан увоз у протекла два месеца због одобреног кредита за увоз опреме, али је повољнија структура размене него прошле године, док са Босном и Херцеговином имамо највећи спољнотрговински суфицит од 354 милиона долара.
Захваљујући Споразуму о слободној трговини, као и конкурентности наших производа, суфицит имамо и са Македонијом, док се највећи дефицит јавља у трговини са Руском Федерацијом због увоза енергената, пре свега нафте и гаса.
Према одсецима Стандардне међународне трговинске класификације (СМТК) у извозу највеће учешће имају гвожђе и челик (517 милиона долара), обојени метали (290 милиона долара), поврће и воће (217 милиона долара), одећа (202 милиона долара) и разни готови производи (175 милиона долара). Извоз ових пет одсека чини 38,3 одсто укупног извоза.
Првих пет одсека са највећим учешћем у увозу су нафта и нафтни деривати (1.122 милиона долара), друмска возила (558 милиона долара), индустријске машине за општу употребу (417 милиона долара), гас, природни и индустријски (350 милиона долара) и гвожђе и челик (343 милиона долара), а њихов увоз чини 32,7 одсто укупног увоза.
-
Београд, 20. децембар 2024.Нове цене горива у наредних седам дана
-
Београд, 18. децембар 2024.Девизни прилив од туризма за десет месеци премашио 2,3 милијарде...
-
Београд, 18. децембар 2024.Држава испуњава све своје обавезе према пољопривредницима
-
Београд, 18. децембар 2024.Наставак рекордног раста извоза ИКТ услуга
-
Београд, 17. децембар 2024.Ускоро меморандум о сарадњи са Азербејџаном на изградњи гасне...
-
Костолац, 13. децембар 2024.Термоелектрана Костолац Б3 постала део система ЕПС-а
-
Београд, 10. децембар 2024.Један од стратешких циљева привлачење инвестиција у домаћу...
-
Београд, 9. децембар 2024.Одбор директора ММФ-а потврдио нови нефинансијски аранжман са...
-
Београд, 6. децембар 2024.У наредних седам дана јефтиније гориво у Србији
-
Београд, 5. децембар 2024.Значајна промоција локалних производа и гастрономског...