П:
О:
Читај ми
Представљена монографија "Храм светог Саве у Београду"
Београд,
5. децембар 2005.
Прва књига двотомног издања монографије "Храм светог Саве у Београду" о настајању и изградњи спомен-храма на Врачару и радовима на ентеријеру који предстоје, са именословом приложника и ктитора који су давали доприносе остварењу те идеје, представљена је данас у Народном музеју у Београду.
Рецензент књиге професор Миодраг Јовановић нагласио је да су крај ове године обележиле две монографије посвећене српском црквеном градитељству и да је данашњој свечаности претходила промоција књиге о манастиру Дечани.
Према његовим речима, на овај начин повезане су две крајње тачке Србије од којих је једна на београдском Врачару, а друга у јужном делу Косова и Метохије. Први послератни протомајстор Храма светог Саве и један од аутора њему посвећене књиге архитекта Бранко Пешић подсетио је на дугу историју израстања овог храма, у којој је учествовало осам патријараха и две краљевске династије. Књига ће обележити труд српског народа да подигне храм свом просветитељу, али треба и да позове нове добротворе да помогну уређење ентеријера, рекао је Пешић.
Архитекта Драгомир Ацовић истакао је да је у опредељивању између мозаика и осликавања, унутар јерархије Српске православне цркве, мозаик однео превагу.
Ацовић је нагласио да је у осмишљавању ентеријера имао у виду да је храм истовремено посвећен свим светитељима, као и да је то задужбина читавог српског народа, али и хришћанске заједнице. Протомајстор професор Војислав Миловановић закључио је да су уз градилиште стасавале многе генерације и да смо ми генерација која ће завршити посао предака, а овај храм ће представљати симбол наше православне истрајности и постојаности.
Према његовим речима, на овај начин повезане су две крајње тачке Србије од којих је једна на београдском Врачару, а друга у јужном делу Косова и Метохије. Први послератни протомајстор Храма светог Саве и један од аутора њему посвећене књиге архитекта Бранко Пешић подсетио је на дугу историју израстања овог храма, у којој је учествовало осам патријараха и две краљевске династије. Књига ће обележити труд српског народа да подигне храм свом просветитељу, али треба и да позове нове добротворе да помогну уређење ентеријера, рекао је Пешић.
Архитекта Драгомир Ацовић истакао је да је у опредељивању између мозаика и осликавања, унутар јерархије Српске православне цркве, мозаик однео превагу.
Ацовић је нагласио да је у осмишљавању ентеријера имао у виду да је храм истовремено посвећен свим светитељима, као и да је то задужбина читавог српског народа, али и хришћанске заједнице. Протомајстор професор Војислав Миловановић закључио је да су уз градилиште стасавале многе генерације и да смо ми генерација која ће завршити посао предака, а овај храм ће представљати симбол наше православне истрајности и постојаности.
-
Београд, 18. јул 2024.Наставак улагања у културу кроз програм „Градови у фокусу“
-
Београд, 17. јул 2024.Књижевна награда „Новица Тадић“ припала Тамари Радевић
-
Београд, 15. јул 2024.Народни музеј и Музеј РС заједно обележавају 180-годишњицу рођења...
-
Београд, 15. јул 2024.Квалитетније и садржајније функционисање српског културног...
-
Ћупријa, 8. јул 2024.Селаковић примио Повељу за изузетан допринос културном развоју...
-
Београд, 28. јун 2024.Отворен седми међународни „Равно село“ филм фестивал
-
Београд, 25. јун 2024.Реновирање два објекта у Београду од изузетног значаја за...
-
Ужице, 24. јун 2024.Нови парохијски дом место нових културних дешавања у Ужицу
-
Лозница, 16. јун 2024.Селаковић на свечаној академији поводом Дана града Лознице
-
Београд, 16. јун 2024.Рогановић пожелео срећан Курбан-бајрам