Влада Републике Србије отворила је и ове године, у оквиру Дана европске баштине, врата за грађане, који су се приликом обиласка тог здања у центру Београда упознали са бурном историјом ове зграде, која је често пратила и историју државе.
Влада Републике Србије отворила је и ове године, у оквиру Дана европске баштине, врата за грађане, који су се приликом обиласка тог здања у центру Београда упознали са бурном историјом ове зграде, која је често пратила и историју државе.
Обилазак је започео у Прес сали, у којој је историчарка уметности Катарина Голубовић подсетила грађане на то да је та зграда грађена у периоду од 1926. до 1928. године, уз напомену да је прва грађевина која је изграђена за потребе државне администрације у новооснованој Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца (СХС).
Зграда је изграђена као Палата Министарства финансија и више пута је објекат мењао своју намену, навела је Голубовић и додала да је након Другог светског рата у њој било смештено Извршно веће Републике Србије.
Зграда је, како је подсетила, бомбардована два пута, 1941. и 1999. године, када је страдао већи део крила који је окренут ка Улици Кнеза Милоша.
Голубовић је указала на то да је зграда смештена на углу две централне улице - Кнеза Милоша и Немањине, чији је значај препознао још Кнез Милош приликом оснивања Београда као престонице државе.
Према њеним речима, Кнез Милош је имао амбициозан план - да једну турску касабу претвори у модерну европску престоницу и за тај део града планирао је да га претвори у административни, војни, државни центар, у чему је донекле и успео.
Пројекат за изградњу Палате Министарства финансија урадио је руски архитекта Николај Петрович Краснов, који је последњих 20 година живота провео у Београду и заслужан је за многе грађевине, не само у Београду и Србији, већ и на територији целе бивше Југославије.
Палата Министарства финансија је првобитно замишљена као двоспратна грађевина и имала је наглашену хоризонталу, казала је Голубовић и додала да су на њој по први пут у Београду примењени неки архитектонски елементи, као што су стубови, пиластери, а фасада је изграђена у вештачком камену.
У таквом облику је остала неких десетак година, већ 1937. године, након усељења државне администрације, схватило се да је грађевина мала и да не задовољава потребе своје намене, због чега се и приступило надзиђивању зграде, што је такође поверено Краснову.
Голубовић је навела да, према првом пројекту, на самој грађевини није било много хералдичких симбола који би говорили о њеној намени, а уместо тога постављена је бронзана статуа на врх куполе вајара Ђорђа Јовановића - персонификација Србије, која представља девојку са подигнутом десном руком у којој држи бакљу, док левом руком придржава штит са грбом урађеним у плитком рељефу.
Након Прес сале, грађани су обишли салу за седнице, где им је Људмила Милатовић која ради у Протоколу Владе скренула пажњу на два лустера, који су поклон чешке Владе Краљевини СХС.
Постојао је и трећи исти такав лустер, али је уништен за време бомбардовања 1999. године и нажалост његова рестаурација није била могућа, додала је Милатовић.
Она је грађане који су седели за столом за којим седе министри и премијерка током седница упутила у то да је од пре две владе уведено да се седнице у редовним околностима обично одржавају четвртком у 13 часова.
Према њеним речима, иза премијерског места стоје две државне српске заставе које се у тој сали никада не померају, нити у тој сали икада са десне стране може стајати застава неке стране делегације.
Највише пажње грађана привукла је соба за поклоне премијерима Србије од мандата Војислава Коштунице до данас, која, како је рекла Милатовић, постоји од 2012. године.
Последњи поклон сам унела у петак поподне, а то је кристална корпа коју је Милош Земан поклонио Ани Брнабић, навела је она и објаснила да поклони могу бити протоколарни, када се размењују између два премијера, и наменски који се поклањају за Нову годину, неке личне важне датуме или Дан државности.
Милатовић је указала на то да се сви предмети које су премијери добили, било да је то дечији цртеж или кристална ваза, налазе у тој соби.
У холу испред сале за седнице постављена су и уметничка дела која су део ризнице од 400 дела ликовнe уметности Владе Србије, међу којима су слике великана наше ликовне уметности попут Марка Мурата, Надежде Петровић, Моше Пијаде и других.