Министар рударства и енергетике у Влади Републике Србије Александар Антић присуствовао је данас свечаном пуштању у рад ветропарка "Кошава 1" код Вршца, у који је уложено 118 милиона евра.
Министар рударства и енергетике у Влади Републике Србије Александар Антић присуствовао је данас свечаном пуштању у рад ветропарка "Кошава 1" код Вршца, у који је уложено 118 милиона евра.
Овај ветропарк, који има 20 ветрогенератора са 69 мегавата укупне инсталисане снаге, изградила је компанија "MK Fintel Wind", а моћи ће да производи електричну енергију за 45.000 домаћинстава.
Ово је трећи и највећи ветропарк из партнерства "МК групе" и "Fintel Energia Group SpA". До сада су пуштени у рад "Кула" код Куле и "La Pikolina" код Вршца, који могу да производе електричну енергију за 7.000 домаћинстава.
Антић је истакао да је ово велики корак за ветроиндустрију у Србији, која на овај начин хвата корак са развијеним светом и технологијом.
Он је подсетио на то да је пре две године Србија била на зачељу европске листе, а да је сада у првих десет и лидер у региону по пројектима који су реализовани и укључени на мрежу.
Данас имамо 400 мегавата из енергије ветра, што је доказ да разумемо шта се дешава у савременом свету, у борби против климатских промена и обезбеђујемо добру будућност за наш народ, навео је министар.
Истовремено, Антић је оценио да Србија у скоријој историји није била стабилнија када су залихе нафте и нафтних деривата у питању и да је сигурност у снабдевању гарантована.
Захваљујући обавезним резервама, наше залихе су тренутно двадесетак дана, а крајем октобра односно почетком новембра, када се заврше набавке које су у току, залихе ће нам бити 23, односно 24 дана, прецизирао је он.
Према плану, до 2023. године наше обавезне резерве треба да износе 61 дан, указао је министар и напоменуо да је Србија, као држава чланица Енергетске заједнице, 2015. године увела механизам обавезних резерви, чиме је сигурност снабдевања подигнута на виши ниво.
Према његовим речима, обавезним резервама треба додати и оперативне резерве нафтних компанија, деривате који се налазе у складиштима Републичке дирекције за робне резерве.
Извршни директор компаније "Fintel Energia Group SpA" и "МК Fintel Wind" Тицијано Ђованоти рекао је да је ово до сада највећа инвестиција у зелену енергију у Србији.
Он је објаснио да је већ покренута изградња друге фазе "Кошаве", са још 15 ветротурбина, као и да се планира изградња ветроелектране код Сомбора снаге 600 мегавата.
Амбасадор Италије у Србији Карло Ло Кашо рекао је да је отварање новог ветропарка пример велике сарадње италијанских и српских компанија.
Економска сарадња двеју земаља је изврсна, билатерална размена износи четири милијарде евра, а 600 италијанских предузећа запошљава више од 30.000 људи у Србији, навео је амбасадор.
Он је поручио да ће Италија и тамошња предузећа наставити улагања у Србију јер верују у оно што може заједно да се уради.
Италија је трећи највећи произвођач обновљиве енергије у Европи, са 800 ветропаркова, навео је Кашо и додао да су Италијани поносни на то што искуства и знања могу да поделе са Србијом.
Отварању је, поред бројних званица, присуствовао и председник "МК групе" Миодраг Костић.