П:
О:
Читај ми
Усвојена Национална стратегија за борбу против корупције
Београд,
8. децембар 2005.
Скупштина Србије усвојила је данас већином гласова Националну стратегију за борбу против корупције која предвиђа оснивање независног тела за борбу против корупције.
Аутор:
ФоНет
Стратегија предвиђа сузбијање корупције кроз репресију, превенцију, односно смањивање могућности за појаву корупције, и едукацију.
Конкретне мере, задаци, рокови за њихово извршавање и одговорни за спровођење задатака биће прецизирани акционим планом, који би ускоро требало да буде донет. Министарства, државни органи и институције требало би да израде секторске акционе планове.
Оснивање самосталног и независног антикорупцијског тела биће регулисано посебним законом. То тело неће имати истражна овлашћења, али се предвиђа образовање специјалних одељења јавног тужилаштва за кривично гоњење тежих случајева корупције.
Антикорупцијско тело бавиће се надгледањем спровођења стратегије и акционог плана, координацијом рада државних органа у борби против корупције, применом прописа из области решавања сукоба интереса и контролом примене прописа о финансирању странака и изборних кампања.
У објашњењу текста наводи се да ће законом о оснивању антикорупцијског тела бити уређени односи тог тела и постојећих органа који се баве борбом против корупције. Ти органи и тела наставиће да раде, ако се законом другачије не пропише.
Циљ Стратегије је смањење корупције и постизање високог нивоа антикорупцијске културе у Србији.
У уводном тексту Влада Србије обавезана је на то да усвоји Акциони план за спровођење стратегије, обезбеди средства за његово спровођење, обезбеди усвајања секторских акционих планова и предложи усвајање закона о антикорупцијском телу.
Стратегија на 18 страница дефинише корупцију, разматра међународне стандарде и постојеће стање у Србији, узроке корупције и анализира седам система и области.
Такође, дате су и кратке оцене стања и препоруке за антикорупцијску борбу у политичком систему, правосуђу и полицији, државној управи, јавним службама, јавним финансијама, привредном систему, медијима, грађанском и цивилном друштву.
Предвиђа се, поред осталог, усвајање кодекса понашања посланика и запослених у Скупштини Србије, израда упутства за поступак скидања имунитета носилаца јавних функција, доследно спровођење прописа о слободном приступу информацијама, као и увођење програма едукације о корупцији у образовне институције.
У дефиницију корупције, поред јавног, додат је и приватни интерес, па се корупција дефинише као "однос који се заснива злоупотребом овлашћења у јавном или приватном сектору у циљу стицања личне користи или користи за другога".
Конкретни циљеви стратегије су отклањање услова за наставак и развој корупције, установљавање правног и институционалног оквира за превенцију корупције, успостављање кривичне и моралне одговорности за незаконите радње и успостављање етичких стандарда.
То су и примена међународних стандарда, транспарентно финансирање странака и избора, спречавање сукоба интереса, законито спровођење одлука и повећање ефикасности органа за спровођење закона, као и сврсисходна реформа државне управе.
Стратегија као циљеве наводи и транспарентно трошење буџетских средстава, помоћ приватном сектору и медијима за борбу против корупције, подизање свести о правима и обавезама државних органа, цивилног друштва и грађана у односу на корупцију и укључивање у међународну бробу против корупције.
Посланици Скупштине Србије усвојили су данас већином гласова и сет закона из области науке - законе о научноистраживачкој делатности, иновационој делатности и српској енциклопедији.
Новим законима о научноистраживачкој и иновационој делатности треба да се допринесе већем привредном и друштвеном развоју.
Закон о научноистраживачкој делатности усклађен је са међународним стандардима и темељно ће реформисати ову важну област, обезбедити ефикаснији научноистраживачки рад и заменити закон из 1993. године.
Утврђено је планирање научноистраживачке делатности стратегијом научног и технолошког развоја коју доноси Влада, затим систем обезбеђивања квалитета и ефикасности научноистраживачког рада кроз поступак акредитације.
Институције које се старају о квалитету научноистраживачког рада су Национални савет, Одбор за акредитацију, Комисија за стицање научних звања и тело које се први пут уводи - матични научни одбори, који ће одлучивати о свим суштинским стручним и научним питањима.
Научноистраживачку делатност обављаће институције од националног значаја САНУ и Матица српска, институти и високошколске установе и центри изврсности.
Институти се могу приватизовати по посебном програму који доноси Влада, али институти од стратешког значаја за Републику могу бити приватизовани тако да најмање 51 одсто капитала остане у државном власништву.
Поред досадашњег пројектног финансирања, предвиђено је и институционално финансирање, односно финансирање материјалних трошкова научноистраживачког рада и института чији је оснивач Република, као и финансирање посебних програма и пројеката од националног значаја.
Законом о иновационој делатности први пут се уређује ова област и његов циљ је поспешивање те делатности.
Влада ће на предлог Министарства науке и заштите животне средине усвајати програм иновационе делатности за текућу буџетску годину. Програми и пројекти биће реализовани путем јавног конкурса, а уређује се и финансирање иновационе делатности средствима буџета Републике, јединица локалне самоуправе, фондова и донација.
Такође, биће основан фонд за иновациону делатност, а и покрајинама и локалним самоуправама омогућено је да оснивају фондове за иновационе делатности.
Законима о српској енциклопедији и о речнику САНУ уређују се два пројекта од капиталног националног значаја и обезбеђује њихово институционално финансирање.
Конкретне мере, задаци, рокови за њихово извршавање и одговорни за спровођење задатака биће прецизирани акционим планом, који би ускоро требало да буде донет. Министарства, државни органи и институције требало би да израде секторске акционе планове.
Оснивање самосталног и независног антикорупцијског тела биће регулисано посебним законом. То тело неће имати истражна овлашћења, али се предвиђа образовање специјалних одељења јавног тужилаштва за кривично гоњење тежих случајева корупције.
Антикорупцијско тело бавиће се надгледањем спровођења стратегије и акционог плана, координацијом рада државних органа у борби против корупције, применом прописа из области решавања сукоба интереса и контролом примене прописа о финансирању странака и изборних кампања.
У објашњењу текста наводи се да ће законом о оснивању антикорупцијског тела бити уређени односи тог тела и постојећих органа који се баве борбом против корупције. Ти органи и тела наставиће да раде, ако се законом другачије не пропише.
Циљ Стратегије је смањење корупције и постизање високог нивоа антикорупцијске културе у Србији.
У уводном тексту Влада Србије обавезана је на то да усвоји Акциони план за спровођење стратегије, обезбеди средства за његово спровођење, обезбеди усвајања секторских акционих планова и предложи усвајање закона о антикорупцијском телу.
Стратегија на 18 страница дефинише корупцију, разматра међународне стандарде и постојеће стање у Србији, узроке корупције и анализира седам система и области.
Такође, дате су и кратке оцене стања и препоруке за антикорупцијску борбу у политичком систему, правосуђу и полицији, државној управи, јавним службама, јавним финансијама, привредном систему, медијима, грађанском и цивилном друштву.
Предвиђа се, поред осталог, усвајање кодекса понашања посланика и запослених у Скупштини Србије, израда упутства за поступак скидања имунитета носилаца јавних функција, доследно спровођење прописа о слободном приступу информацијама, као и увођење програма едукације о корупцији у образовне институције.
У дефиницију корупције, поред јавног, додат је и приватни интерес, па се корупција дефинише као "однос који се заснива злоупотребом овлашћења у јавном или приватном сектору у циљу стицања личне користи или користи за другога".
Конкретни циљеви стратегије су отклањање услова за наставак и развој корупције, установљавање правног и институционалног оквира за превенцију корупције, успостављање кривичне и моралне одговорности за незаконите радње и успостављање етичких стандарда.
То су и примена међународних стандарда, транспарентно финансирање странака и избора, спречавање сукоба интереса, законито спровођење одлука и повећање ефикасности органа за спровођење закона, као и сврсисходна реформа државне управе.
Стратегија као циљеве наводи и транспарентно трошење буџетских средстава, помоћ приватном сектору и медијима за борбу против корупције, подизање свести о правима и обавезама државних органа, цивилног друштва и грађана у односу на корупцију и укључивање у међународну бробу против корупције.
Посланици Скупштине Србије усвојили су данас већином гласова и сет закона из области науке - законе о научноистраживачкој делатности, иновационој делатности и српској енциклопедији.
Новим законима о научноистраживачкој и иновационој делатности треба да се допринесе већем привредном и друштвеном развоју.
Закон о научноистраживачкој делатности усклађен је са међународним стандардима и темељно ће реформисати ову важну област, обезбедити ефикаснији научноистраживачки рад и заменити закон из 1993. године.
Утврђено је планирање научноистраживачке делатности стратегијом научног и технолошког развоја коју доноси Влада, затим систем обезбеђивања квалитета и ефикасности научноистраживачког рада кроз поступак акредитације.
Институције које се старају о квалитету научноистраживачког рада су Национални савет, Одбор за акредитацију, Комисија за стицање научних звања и тело које се први пут уводи - матични научни одбори, који ће одлучивати о свим суштинским стручним и научним питањима.
Научноистраживачку делатност обављаће институције од националног значаја САНУ и Матица српска, институти и високошколске установе и центри изврсности.
Институти се могу приватизовати по посебном програму који доноси Влада, али институти од стратешког значаја за Републику могу бити приватизовани тако да најмање 51 одсто капитала остане у државном власништву.
Поред досадашњег пројектног финансирања, предвиђено је и институционално финансирање, односно финансирање материјалних трошкова научноистраживачког рада и института чији је оснивач Република, као и финансирање посебних програма и пројеката од националног значаја.
Законом о иновационој делатности први пут се уређује ова област и његов циљ је поспешивање те делатности.
Влада ће на предлог Министарства науке и заштите животне средине усвајати програм иновационе делатности за текућу буџетску годину. Програми и пројекти биће реализовани путем јавног конкурса, а уређује се и финансирање иновационе делатности средствима буџета Републике, јединица локалне самоуправе, фондова и донација.
Такође, биће основан фонд за иновациону делатност, а и покрајинама и локалним самоуправама омогућено је да оснивају фондове за иновационе делатности.
Законима о српској енциклопедији и о речнику САНУ уређују се два пројекта од капиталног националног значаја и обезбеђује њихово институционално финансирање.
Аутор:
ФоНет
Законом је предвиђено да носиоци рада на српској енциклопедији буду САНУ и Матица српска, док ће надлежно министарство финансирати тај рад. Очекује се да 10 томова ове енциклопедије буде урађено за 10 година.
Законом о речнику САНУ, који је истовремено и 200. закон који је Народна скупштина усвојила у овом сазиву, биће обезбеђен континуирани рад на речнику и уређен начин финансирања овог посла, у оквиру којег је до сада објављено првих 17 томова.
На данашњој седници Скупштине Србије судијске дужности разрешено је више судија судова опште надлежности на лични захтев, због одласка у пензију или на друге послове.
Скупштина је судијске дужности разрешила судију Врховног суда Драгицу Марјановић, судију Окружног суда у Неготину Јелку Аранђеловић, судију Другог општинског суда у Београду Гордану Михајловић, судију Општинског суда у Бачкој Тополи Лазу Петрића.
Одлуком парламента, судијске дужности разрешени су и судије Општинског суда у Убу Весна Вељовић и Младен Никић, као и судија Општинског суда у Призрену Маја Стојковић.
Законом о речнику САНУ, који је истовремено и 200. закон који је Народна скупштина усвојила у овом сазиву, биће обезбеђен континуирани рад на речнику и уређен начин финансирања овог посла, у оквиру којег је до сада објављено првих 17 томова.
На данашњој седници Скупштине Србије судијске дужности разрешено је више судија судова опште надлежности на лични захтев, због одласка у пензију или на друге послове.
Скупштина је судијске дужности разрешила судију Врховног суда Драгицу Марјановић, судију Окружног суда у Неготину Јелку Аранђеловић, судију Другог општинског суда у Београду Гордану Михајловић, судију Општинског суда у Бачкој Тополи Лазу Петрића.
Одлуком парламента, судијске дужности разрешени су и судије Општинског суда у Убу Весна Вељовић и Младен Никић, као и судија Општинског суда у Призрену Маја Стојковић.
-
Београд, 18. децембар 2024.Забринутост због директног укључивања деце у дневнополитичке...
-
Београд, 27. новембар 2024.Скупштина Србије усвојила Закон о буџету за 2025. годину
-
Београд, 26. новембар 2024.Развој сарадње са Екваторијалном Гвинејом у многим областима
-
Београд, 26. новембар 2024.Председник Екваторијалне Гвинеје свечано дочекан испред Палате...
-
Београд, 25. новембар 2024.Скупштина Србије констатовала оставке министара Горана Весића и...
-
Београд, 21. новембар 2024.Велики потенцијал за унапређење сарадње са Словачком у више...
-
Београд, 19. новембар 2024.Односи Србије и Казахстана засновани на чврстом пријатељству
-
Београд, 19. новембар 2024.Председник Казахстана свечано дочекан испред Палате Србија
-
Београд, 1. новембар 2024.Лица одговорна за данашњу трагедију у Новом Саду биће...
-
Београд, 28. октобар 2024.Мађарска ће учинити све да Србија што пре постане чланица ЕУ