Ђукић Дејановић је том приликом истакла да поред задовољавајућег законодавног оквира везаног за сексуално и репродуктивно здравље и права недостаје његова примена, као и свеобухватно сексуално образовање и боље укључивање младих у систем који их подржава.
Она је навела да наше друштво мора да се ослободи предрасуда и страхова и да отворено говори о сексуалном и репродуктивном здрављу.
Према њеним речима, сексуална активност младих почиње већ са 13 година и та граница се све више помера, због чега морамо обезбедити едуковање од ране доби, које воде компетентно обучени педагози и професори.
Директорка Центра за демографска истраживања Института друштвених наука Мирјана Рашевић указала је на то да су истраживања показала да су у Србији у протеклих 25 година направљени помаци – смањена је смртност мајки и одојчади, као и умирање деце узраста од 1 до 5 година, те стопа малолетничких трудноћа.
Међутим, како је додала, у нашој земљи и даље имамо веома високу стопу индукованих абортуса и сексуално преносивих болести, ниску стопу рађања, док је у протеклих годину дана 9 одсто жена пријавило неку врсту насиља.
Виша саветница у Канцеларији повереника за заштиту равноправности Емила Спасојевић нагласила је да у Србији постоји задовољавајући законодавни оквир, али да имплементација није задовољавајућа.
Дискриминација је и даље присутна на практичном нивоу. На пример, гинеколошке ординације немају потребну опрему за жене са инвалидитетом. Старији људи, којих је све више у Србји, не треба третирати као терет, већ као ресурс и имати слуха за њихове потребе као и потенцијал, објаснила је она.
Ова дискусија једна је од многобројних активности које УНФПА организује широм света у сусрет обележавању 25-годишњице прве међународне конференције (ICPD25).
Овогодишња конференција УНФПА одржава се у Најробију од 12. до 14. новембра.