Антић је на Београдском сајму истакао да су све три области уско повезане, као и да енергетски сектор заједно са ресором животне средине представља локомотиву која ставља у први план одрживи развој и заштиту животне средине.
Енергетски сектор и "Електропривреда Србије" (ЕПС) су највећи инвеститори у пројекте заштите животне средине, рекао је он и поручио да је наше стратешко опредељење да се будућим генерацијама остави чиста средина за живот.
Према његовим речима, из тог разлога се води снажна инвестициона политика да енергетски сектор највише допринесе напорима Министарства заштите животне средине.
У протеклих неколико година, само на нивоу ЕПС-а уложено је приближно 300 милиона евра у пројекте заштите животне средине, пре свега у контролу прашине, изградњу система за дентрификацију и одсумпоравање.
Министар је као пример навео пројекат у ТЕНТ-у А вредан 170 милиона евра, уз напомену да се тренутно уговара такав пројекат и за ТЕНТ Б.
Настављамо крупним корацима, нагласио је Антић и оценио да се тим пројектима у енегетском сектору прави крупан искорак за унапређење животне средине у Србији.
Такође, како је додао, са локалним самоуправама се ради на преласку са фосилних горива за даљинске системе грејања, на биомасу, при чему су већ потписани уговори са Прибојем и Малим Зворником, док ће то ускоро учинити и 19 других општина.
Очекује нас и оснивање Фонда за енергетску ефикасност, а веома су важне и измене Закона о ефикасном коришћењу енергије, које ће увести читав низ нових стандарда у ту област, подвукао је он.
У Србији је, како је напоменуо, из обновљивих извора енергије уведено на мрежу приближно 500 мегавата новоинсталисаних капацитета, што је велики замајац за нове планове.
Према његовим речима, ЕПС као највећа енегетска компанија у региону улази у пројекте везане за обновљиве изворе енергије, као што је ветропарк Костолац снаге 66 мегавата, а у наредних неколико година ова компанија планира и највећи соларни парк од 100 мегавата у том граду.
Истовремено, Антић је саопштио да министарство на чијем је челу подржава иницијативу да се забрани изградња малих хидроелектрана у заштићеним подручјима.
Он је истакао да би минихидроелектране требало градити ван заштићених подручја, као што то раде најразвијеније земље, у складу са највишим стандардима.
Радимо на хидропројектима на Дрини, а планирамо и ибарске и моравске хидроелектране, навео је он и додао да се у одређеној мери могу градити и мале хидроелектране, али уз унапред дефинисана ограничења и под условом да утицај на животну средину буде минималан.
Према његовим речима, на хидроенергији се инсистира зато што је њен утицај најмањи на климатске промене, односно она није против интереса природе.
Триван је рекао да наша земља бележи резултате и да крупним корацима иде напред у области заштите животне средине.
Он је напоменуо да морамо очувати наше водотокове јер је једна од најважнијих ствари питање пијаће воде, због које се данас у свету воде ратови и мења геостратешка слика планете.
Министар је додао да су уложена велика средства у израду документације за изградњу постројења за прераду отпадних вода и прераду чврстог отпада.
Међународни сајам заштите животне средине и природних ресурса под слоганом „Снага природе“ одржава се од 2. до 4. октобра.
Центар је регионалног годишњег окупљања најразличитијих и најодговорнијих чинилаца који се баве заштитом животне средине, од институција, локалних самоуправа, произвођача опреме, рециклера, оператера, комуналних предузећа, до стручне јавности.
Тематску основу скупа чине системи и механизми заштите животне средине, са акцентом на циркуларној и зеленој економији, индустрији рециклаже, управљању отпадом, заштити природе и природних ресурса од загађења.