Министар финансија у Влади Републике Србије Синиша Мали представио је данас у Скупштини Србије Предлог закона о рачуноводству, Предлог закона о ревизији и Предлог закона о контроли државне помоћи.
Министар финансија у Влади Републике Србије Синиша Мали представио је данас у Скупштини Србије Предлог закона о рачуноводству, Предлог закона о ревизији и Предлог закона о контроли државне помоћи.
Мали је, говорећи о предлозима закона о рачуноводству и о ревизији, истакао да је њихов циљ подизање нивоа квалитета финансијског извештавања, што је један од предуслова за стварање бољег пословног амбијента, али и подстицај развоју домаће привреде и привлачењу страних инвестиција.
Он je нагласио да ће правна лица, односно предузетници који пружају рачуноводствене услуге, у року од три године од дана ступања на снагу новог закона о рачуноводству, бити у обавези да ускладе своје пословање са његовим одредбама.
Према његовим речима, биће дефинисана обавеза правних лица, односно предузетника, да фактуре као рачуноводствене исправе издају искључиво у електронском облику.
Поједноставиће се процедура издавања фактура и скратити време неопходно за обављање ових послова, а биће обезбеђен бржи повраћај ПДВ-а, објаснио је министар и додао да ће е-фактуре бити обавезне почев од 1. јануара 2022. године.
Различите категорије правних лица, како је навео, моћи ће да примењују Међународне стандарде финансијског извештавања (МСФИ) приликом састављања редовних годишњих финансијских извештаја.
Ово ће утицати на додатно смањење трошкова правним лицима у вези са финансијским извештавањем, лакше пословање и обезбеђивање да њихови финансијски извештаји буду транспарентнији и поузданији, прецизирао је Мали.
Он је најавио да ће изменама закона о рачуноводству бити прихваћене и препоруке МАНИВАЛА – Комитета Савета Европе који окупља експерте који процењују усклађеност држава чланица са свим релевантним међународним стандардима за борбу против прања новца и финансирања тероризма.
Ове препоруке, како је рекао, односиће се на забране кривично осуђиваним правним и физичким лицима и њиховим повезаним лицима да буду оснивачи и власници правних лица и предузећа која се баве пружањем рачуноводствених услуга.
Мали се осврнуо и на Предлог закона о ревизији, истакавши да је једна од најважнијих измена то да су јавни надзор над обављањем ревизије и контрола квалитета над радом ревизорске струке обједињени у оквиру једне институције – Комисије за хартије од вредности.
Предложено решење је у складу са захтевима ЕУ регулативе и најбољом праксом. Сада се овај поступак одвија у три институције – Комори овлашћених ревизора, Одбору за јавни надзор над обављањем ревизије и Министарству финансија, објаснио је министар.
Према његовој оцени, процес од почетка контроле квалитета рада ревизора до крајњег резултата биће краћи него што је то био случај до сада.
На скупштинском дневном реду је и Предлог закона о контроли државне помоћи, чијим се доношењем постиже јачање транспарентности приликом доделе државне помоћи, ефикаснија контрола, као и отклањање нејасноћа које су уочене у примени постојећег прописа.
У закону су, како је указао, јасно истакнути и побројани инструменти доделе државне помоћи ради лакшег сналажења даваоца државне помоћи, а наведене су и ситуације које не представљају државну помоћ, предлаже се увођење регистра државне помоћи и de minimis помоћи, који је заправо електронска база.
Министар је нагласио да ће се Регистар државне помоћи и помоћи мале вредности успоставити најкасније у року од годину дана од почетка примене овог законског решења.
Он је подвукао да ће усвајањем Предлога закона о контроли државне помоћи бити испуњене и преузете обавезе из Споразума о стабилизацији и придруживању.
У складу са тим, Комисија за контролу државне помоћи стећи ће статус правног лица, располагати сопственим буџетом и за свој рад одговарати Народној скупштини, предочио је Мали.
Комисија ће, како је прецизирао, спроводити анализе додељене помоћи и инструмената државне помоћи, али ће и сачињавати годишњи извештај о тој помоћи и годишњи извештај о попису шема државне помоћи.
Ово тело ће моћи да забрани доделу државне помоћи уколико оцени да је неусклађена, али и да наложи повраћај већ додељених средстава, закључио је Мали.