Ружић је, након потписивања тог документа, навео да је циљ да се до 2024. године у свету искорени апатридија, а Србија је у овој области направила велики помак и овај циљ биће брзо остварен, будући да подаци показују да је око 700 припадника ромске националне мањине остало неуписано у матичне књиге.
Он је напоменуо да је упис у Матичну књигу рођених предуслов за остваривање свих других права, као што је социјална и здравствена заштита и додао да је регулисање ових права први корак у спречавању сваког ризика од апатридије.
Министар је подсетио на то да је 2012. године потписан први споразум и да је током његове четворогодишње реализације у потпуности решено питање уписа грађана, пре свега ромске деце у матичну књигу рођених.
Раније је био фокус на упису ромске деце, а сада ће бити фокус на мајкама како би се решавао и њихов правни статус, истакао је министар и додао да у 21. веку не смемо да дозволимо да наши грађани немају лична документа.
Заштитник грађана Зоран Пашалић је истакао да је, имајући у виду резултате претходног Споразума о разумевању, који су заједнички спроводили Заштитник грађана, Министарство државне управе и локалне самоуправе и УНХЦР од 2012. до 2016. године, потписивање новог споразума прави начин да се реше преостала питања која се тичу решавања статусних питања која најчешће погађају оне најосетљивије, односно припаднике ромске националне мањине.
Подаци говоре о томе да и даље има грађана и деце који су за систем невидљиви, што је разлог за то да Заштитник грађана настави са праћењем стања у области уписа у матичне књиге и личних докумената, рекао је Пашалић.
Шодер је поручио да ове године, када се обележава 30- годишњица Конвенције о правима детета, УНХЦР са посебним задовољством наставља успешну трипартитну сарадњу у циљу обезбеђења уписа у матичне књиге све деце рођене на територији Републике Србије, укључујући и оне чијим родитељима недостају лична документа или који немају правни статус.
Важан корак у глобалној кампањи за искорењивање апартидије управо и јесте да сва деца буду уписана у матичне књиге рођених и књиге држављана, навео је Шодер.
Препознавши проблем недостатка личних докумената, Република Србија од 2012. године улаже интензивне напоре да се отклоне ти проблеми за посебно осетљиве припаднике друштва.
Заједничким напорима свих релевантних државних институција, Република Србија је увела и спровела низ законодавних промена да би олакшала поступак уписа у Матичну књигу рођених и издавања личних докумената.
Према проценама, број особа изложених опасности од апатридије смањен је са 30.000 у 2010. години на око 2.000 у 2019. години.
Од 2004. године, кроз различите пројекте бесплатне правне помоћи које је финансирала и УНХЦР, упис у одговарајуће матичне евиденције омогућен је за 5.549 особа.
УНХЦР је такође подржао издавање 34.083 личне карте и 150.620 уверења из различитих матичних евиденција.
Република Србија је потписница Конвенције о правном положају лица без држављанства из 1954. године, Конвенције о смањењу броја лица без држављанства из 1961. године, као и Конвенције о правима детета.