П:
О:
Читај ми
Ових дана извештај о "шећерној афери" прихватљив за ЕУ
Београд,
17. мај 2004.
Ових дана биће сачињен извештај о "шећерној афери" прихватљив за Европску унију, уз који би забрана извоза шећера по повлашћеном режиму из Србије на тржиште ЕУ могла да буде укинута и пре истека рока на који је донета, изјавио је у интервјуу за магазин ""Економист" министар за економске односе са иностранством у Влади Републике Србије Предраг Бубало. Званични сајт Владе Србије преноси делове овог текста.
"Шећерна афера" и могућност враћања преференцијала Србији:
- Шећерна афера је Србији направила велике проблеме и представља још једну препреку позитивној оцени Студије о изводљивости. Проблеми везани за њу делом се односе и на законодавно институционално побољшање ствари у заједници држава и њихово превазилажење је било усмерено ка овом Министарству, односно Министарству за међународне економске односе на нивоу држава и могу слободно да тврдим да су сви ти проблеми превазиђени, што је потврдила у Европска комисија у свом извештају. Ту се пре свега мисли на доношење заједничког царинског закона, формирање заједничке царинске канцеларије, као и на издавање ЕУР 1 образаца о контроли порекла робе. Међутим, негативна оцена Европске комисије односила се на истражни поступак који је требало да спроведу полиција и царински органи. Мислим да је и тај посао при крају и да ће ових дана бити сачињен извештај прихватљив за Европску унију. Мислим да би уз тај извештај забрана извоза шећера могла да се скине и пре истека рока на који је донета. То би много помогло и за добијање студије о изводљивости, а још више за добијање споразума о текстилу, који је од насушне потребе за читаву индустрију. Лично мислим да продужетка суспензије након августа неће бити.
Завршетак израде Студије о изводљивост:
- Појединости везане за институционално функционисање државне заједнице до сада нису дале очекивани резултат, што је учинило да се сви процеси успоре. Републички парламент је готово годину дана био паралисан, а то се одражавало и на рад парламента државне заједнице, па тако ни све институције које је требало да проистекну из Уставне повеље нису формиране на време. Кад бисмо посматрали поједине резултате - постоје разлози за одређену дозу оптимизма. У последње време, профункционисала су оба парламента, у парламенту СЦГ ратификован је већи број закона и споразума о слободној трговини, изабране су судије заједничког суда... и то су већ позитивни сигнали.
Наставак преговора о хармонизацији економских система Србије и Црне Горе:
- Ово Министарство наставља преговоре кад је у питању хармонизација економских односа са Црном Гором. Дошло се до појединих нерешивих проблема који су везани за заједничко функционисање институција, попут царине и других органа који би указивали на јединственост тржишне територије. Решавање тих проблема је доста проблематично, бар кад је у питању став црногорске стране.
Стратегија за брже превазилажење постојећих проблема:
- Моја стратегија је да што пре уђемо у Европску унију, а да у циљу тога прихватимо сва могућа решења која се намећу од ЕУ. То значи да Србија и Црна Гора имају јединствену територију кад су у питању царина или тржиште. Дакле, да постоји принцип слободног кретања људи, робе, капитала и услуга.
Спремност Србије за договоре око усаглашавања неусклађених царинских стопа са Црном Гором:
- У нашој јавности се доста греши кад се све своди на 56 пољопривредних производа чије царинске тарифе нису усклађене, а при томе се заборавља на читав низ других ствари које треба учинити. У недостатку саговорника и добре воље за решавање проблема хармонизације, Србија је спремна на то да учини све што је потребно на путу хармонизације, и да се онда јасно покаже где су лимитирајући фактори. Можда ће то бити лимитирајући фактори који произилазе из Уставне повеље коју Црногорци веома уско тумаче. Можда бисмо са ширим тумачењем Уставне повеље могли да имамо брже и квалитетније решење.
Долазак страних инвеститора на домаће тржиште:
- Једно од првих штива које сам прочитао кад сам постао министар била је Бела књига коју издаје Форум страних инвеститора. Политичка нестабилност је везана за цео регион и такав имиџ се веома споро мења. Ми од тога не можемо побећи, већ морамо све да учинимо да елиминишемо политичку нестабилност. Чини ми се да је атмосфера која данас постоји у републичком парламенту битно другачија, јер се Влада са много више респекта односи према Скупштини. Данас Влада не влада скупштином, него је уважава и заиста се ради на томе да дође до потпуне поделе извршне, судске и законодавне власти. Политичку стабилност ћемо остварити и успешним председничким изборима, а веома је значајно и то што ћемо донети нови устав и неколико системских закона. Лично мислим да улазимо у период веће политичке стабилности којој ће допринети и недавно договорен споразум са ММФ-ом. Што се тиче прогноза страних инвеститора које се разликују од наших, мислим да је њихово очекивање о расту БДП-а од 1,5 одсто потпуни промашај, јер већ први наговештаји говоре другачије. У прва три месеца индустријска производња је порасла за око 11,4 одсто. Уз то, сва очекивања кад је у питању пољопривреда говоре да ће и у том сегменту бити забележен значајан раст производње у односу на претходну годину. Чини ми се да је много ближа оцена да ће БДП порасти за четири до пет одсто, што је и унето у споразум са ММФ-ом. Једна од ствари која може да поправи имиџ је и недавни почетак гринфилд инвестиције фабрике за производњу конзерви Бол, и то је најбољи позив свим другим инвеститорима да у Србију вреди долазити. Најважнији део споразума са ММФ-ом нису кредити који ће доћи, већ сигнал страним инвеститорима да је макрофинансијска политика ове Владе прихватљива.
Реструктурирање великих јавних предузећа:
- Влада ће ове године радити на приватизацији система у реструктурирању чије многе дугове треба отписати. Моје очекивање је да ће за највише месец и по дана бити у целини завршена приватизација прве фирме у реструктурирању, што је велики успех. Процес реструктурирања је веома деликатан, посебно што у тих педесетак фирми ради више радника него у 1.200 предузећа која су продата у претходном периоду.Ту ће се мерити успех приватизације коју треба да обави садашња Влада.
- Шећерна афера је Србији направила велике проблеме и представља још једну препреку позитивној оцени Студије о изводљивости. Проблеми везани за њу делом се односе и на законодавно институционално побољшање ствари у заједници држава и њихово превазилажење је било усмерено ка овом Министарству, односно Министарству за међународне економске односе на нивоу држава и могу слободно да тврдим да су сви ти проблеми превазиђени, што је потврдила у Европска комисија у свом извештају. Ту се пре свега мисли на доношење заједничког царинског закона, формирање заједничке царинске канцеларије, као и на издавање ЕУР 1 образаца о контроли порекла робе. Међутим, негативна оцена Европске комисије односила се на истражни поступак који је требало да спроведу полиција и царински органи. Мислим да је и тај посао при крају и да ће ових дана бити сачињен извештај прихватљив за Европску унију. Мислим да би уз тај извештај забрана извоза шећера могла да се скине и пре истека рока на који је донета. То би много помогло и за добијање студије о изводљивости, а још више за добијање споразума о текстилу, који је од насушне потребе за читаву индустрију. Лично мислим да продужетка суспензије након августа неће бити.
Завршетак израде Студије о изводљивост:
- Појединости везане за институционално функционисање државне заједнице до сада нису дале очекивани резултат, што је учинило да се сви процеси успоре. Републички парламент је готово годину дана био паралисан, а то се одражавало и на рад парламента државне заједнице, па тако ни све институције које је требало да проистекну из Уставне повеље нису формиране на време. Кад бисмо посматрали поједине резултате - постоје разлози за одређену дозу оптимизма. У последње време, профункционисала су оба парламента, у парламенту СЦГ ратификован је већи број закона и споразума о слободној трговини, изабране су судије заједничког суда... и то су већ позитивни сигнали.
Наставак преговора о хармонизацији економских система Србије и Црне Горе:
- Ово Министарство наставља преговоре кад је у питању хармонизација економских односа са Црном Гором. Дошло се до појединих нерешивих проблема који су везани за заједничко функционисање институција, попут царине и других органа који би указивали на јединственост тржишне територије. Решавање тих проблема је доста проблематично, бар кад је у питању став црногорске стране.
Стратегија за брже превазилажење постојећих проблема:
- Моја стратегија је да што пре уђемо у Европску унију, а да у циљу тога прихватимо сва могућа решења која се намећу од ЕУ. То значи да Србија и Црна Гора имају јединствену територију кад су у питању царина или тржиште. Дакле, да постоји принцип слободног кретања људи, робе, капитала и услуга.
Спремност Србије за договоре око усаглашавања неусклађених царинских стопа са Црном Гором:
- У нашој јавности се доста греши кад се све своди на 56 пољопривредних производа чије царинске тарифе нису усклађене, а при томе се заборавља на читав низ других ствари које треба учинити. У недостатку саговорника и добре воље за решавање проблема хармонизације, Србија је спремна на то да учини све што је потребно на путу хармонизације, и да се онда јасно покаже где су лимитирајући фактори. Можда ће то бити лимитирајући фактори који произилазе из Уставне повеље коју Црногорци веома уско тумаче. Можда бисмо са ширим тумачењем Уставне повеље могли да имамо брже и квалитетније решење.
Долазак страних инвеститора на домаће тржиште:
- Једно од првих штива које сам прочитао кад сам постао министар била је Бела књига коју издаје Форум страних инвеститора. Политичка нестабилност је везана за цео регион и такав имиџ се веома споро мења. Ми од тога не можемо побећи, већ морамо све да учинимо да елиминишемо политичку нестабилност. Чини ми се да је атмосфера која данас постоји у републичком парламенту битно другачија, јер се Влада са много више респекта односи према Скупштини. Данас Влада не влада скупштином, него је уважава и заиста се ради на томе да дође до потпуне поделе извршне, судске и законодавне власти. Политичку стабилност ћемо остварити и успешним председничким изборима, а веома је значајно и то што ћемо донети нови устав и неколико системских закона. Лично мислим да улазимо у период веће политичке стабилности којој ће допринети и недавно договорен споразум са ММФ-ом. Што се тиче прогноза страних инвеститора које се разликују од наших, мислим да је њихово очекивање о расту БДП-а од 1,5 одсто потпуни промашај, јер већ први наговештаји говоре другачије. У прва три месеца индустријска производња је порасла за око 11,4 одсто. Уз то, сва очекивања кад је у питању пољопривреда говоре да ће и у том сегменту бити забележен значајан раст производње у односу на претходну годину. Чини ми се да је много ближа оцена да ће БДП порасти за четири до пет одсто, што је и унето у споразум са ММФ-ом. Једна од ствари која може да поправи имиџ је и недавни почетак гринфилд инвестиције фабрике за производњу конзерви Бол, и то је најбољи позив свим другим инвеститорима да у Србију вреди долазити. Најважнији део споразума са ММФ-ом нису кредити који ће доћи, већ сигнал страним инвеститорима да је макрофинансијска политика ове Владе прихватљива.
Реструктурирање великих јавних предузећа:
- Влада ће ове године радити на приватизацији система у реструктурирању чије многе дугове треба отписати. Моје очекивање је да ће за највише месец и по дана бити у целини завршена приватизација прве фирме у реструктурирању, што је велики успех. Процес реструктурирања је веома деликатан, посебно што у тих педесетак фирми ради више радника него у 1.200 предузећа која су продата у претходном периоду.Ту ће се мерити успех приватизације коју треба да обави садашња Влада.
-
Београд, 18. децембар 2024.Убрзани развој сарадње Србије и Турске у многим областима
-
Београд, 2. децембар 2024.Нови производни капацитети од кључног значаја за енергетски...
-
Београд, 17. новембар 2024.Убрзани раст и развој ИКТ сектора један од приоритета Владе
-
Београд, 14. новембар 2024.Континуираним дијалогом до унапређења области јавног...
-
Београд, 29. октобар 2024.Држава рекламирање кладионица своди на минимум
-
Београд, 27. септембар 2024.Активности на промоцији праве слике Србије у иностранству
-
Београд, 29. август 2024.Значајна искуства Француске у дугорочном обезбеђивању...
-
Београд, 9. август 2024.Отвореним и конструктивним дијалогом против подела у друштву
-
Београд, 7. август 2024.У првих шест месеци забележен пораст броја страних туриста за 10...
-
Београд, 3. август 2024.Неопходни разговори у сфери јавног информисања